Kejleb Šarp, koji je pre pet godina u srednjoj školi u državi Vašington ubio jednog druga iz razreda i ranio trojicu, izvinio se svojim žrtvama pre nego što je u petak osuđen na 40 godina zatvora.
Šarp, koji je u vreme pucnjave 2017. imao 15 godina, priznao je krivicu početkom ove godine na Višem sudu okruga Spoken. Dvadesetogodišnji Šarp nije pokazao nikakve emocije dok je sudija Vrhovnog suda Majkl Prajs izrekao kaznu dužu od one koju su tražili tužioci.
Uračunaće mu se skoro pet godina koliko je već bio u pritvoru, rekao je sudija.
Nakon završnih izjava advokata obe strane, Šarp je dao svoje prve javne komentare od hapšenja pre pet godina.
„Žao mi je čitavoj ovoj zajednici“, rekao je Šarp u petak. „Žao mi je ljudima koji ne mogu da spavaju noću.
Šarp se takođe direktno izvinio svojim trima ranjenim žrtvama i Ami Strahan, majci 15-godišnjeg Sema Strahana, koji je poginuo u napadu.
„Najviše mi je žao Ami i Emili što su im oduzele Sema“, rekao je Šarp.
„Zlu nema mesta u mom srcu“, rekao je Šarp. „Nikada ne mogu da uradim dovoljno pokajanja da vratim ono što sam uzeo. Molim se za oproštaj.”
U četvrtak su Ami Strahan i tri ranjene devojke dale izjave, sve rekavši da žele da Šarp odsluži maksimalnu kaznu zatvora, a to je 45 godina.
Šarp je doneo nekoliko komada oružja u školu ujutro 13. septembra 2017. i otvorio vatru u hodniku, pogodivši četiri učenika pre nego što se suočio i predao staratelju.
Nakon godina sudskih odlaganja, Šarp se u januaru izjasnio krivim po jednoj tački optužnice za ubistvo prvog stepena i tri tačke za pokušaj ubistva.
U četvrtak su žrtve Ema Nis i Grejsi Džensen opisale šta se dogodilo onog dana kada ih je Šarp upucao u hodniku na drugom spratu njihove škole.
„Dok sam ležao, gledao sam te kako prolaziš pored mene. Alarm za zaključavanje trešti, obučen u crno sa najbezočnijim licem koje sam ikada video“, rekao je Džensen Šarpu. „Pucam u moje drugove iz razreda dok spasavaju svoje živote u učionicama. Vikao sam. Ništa drugo nisam mogao da uradim.”
„Počela sam da trčim i bila sam tako uplašena jer sam se osećala kao da trčim usporeno“, rekla je Ema Nis u svom svedočenju. „Moja misija je bila da stignem do najbliže učionice što je brže moguće. Dok sam trčao, počeo sam da mislim da nema šanse da se izvučem iz ovoga.“
Ami Strahan je rekla da je bila na poslu kada su prijatelji došli do njenog stola i rekli joj da siđe sa telefona. Rekli su da je bilo pucnjave u srednjoj školi Freeman.
Kada je stigla u školu, primetila je da je vode u drugu oblast od ostalih roditelja: odvedena je kod šerifa.
Kada je rekla šerifu okruga Spokane Ozziju Knezoviču ko je, on je samo odmahnuo glavom.
„Vrisnuo sam dvaput, glasno“, rekao je Strahan. „I pao sam.“
„Uzeo si mog sina na najgori mogući način i nemaš nikakvog kajanja“, rekao je Strahan Šarpu. „Uništio si mi život.“
Nazvala je Šarpa „bolesnom, zlom kukavicom“.
Bruk Foli, Šarpov javni branilac, ranije je zatražila od sudije kaznu od 20 godina, zbog Šarpovih godina i nezrelosti u vreme pucnjave.
Zamenica tužioca Šeron Hedlund složila se da bi Šarpova kazna trebalo da bude ispod standardnog raspona, ali je pozvala Prajsa da izrekne kaznu od 35 godina.
Na dan pucnjave, Šarp je u svoj školski autobus uneo torbu u kojoj su bili puška i pištolj AR-15, zajedno sa brojnim kutijama municije .223.
U školi, Šarp se uputio pravo u hodnik na drugom spratu, gde je ispustio torbu i izvadio jurišnu pušku. Počeo je da puni pištolj, koji se zaglavio.
Dok se Šarp mučio da napuni oružje, Strahan mu je prišao.
„Uvek sam znao da ćeš upucati školu“, rekao je Strahan Šarpu, prema sudskim dokumentima. „Znaš da će te to dovesti u nevolje.“
Šarp je zatim izvukao pištolj ispod kaputa i ispalio jedan hitac, pogodivši Strahana u stomak. Strahan se srušio napred, u tom trenutku ga je Šarp ponovo pucao, ovog puta u lice.
Šarp je nastavio da hoda niz hodnik i pucao u tri devojke i ranio ih.
Nakon što je pucao u gomilu, Šarp je bacio pištolj. U ovom trenutku suočio se sa starateljem Džoom Bouenom. Šarp je podigao ruke iznad glave u znak predaje kada je Boven prišao.
