Plovila su bila među stotinama koje je 1944. godine crnomorska flota nacističke Nemačke potopila duž Dunava dok su se povlačila od napredujućih sovjetskih snaga, i još uvek ometaju rečni saobraćaj tokom niskog vodostaja.
Međutim, ovogodišnja suša – koju naučnici vide kao posledicu globalnog zagrevanja – izložila je više od 20 trupova na delu Dunava kod Prahova u istočnoj Srbiji, od kojih mnogi još uvek sadrže tone municije i eksploziva i predstavljaju opasnost za brodarstvo .
„Nemačka flotila je iza sebe ostavila veliku ekološku katastrofu koja preti nama, Prahovcima“, kaže Velimir Trajilović (74), penzioner iz Prahova koji je napisao knjigu o nemačkim brodovima.
Radnici u lokalnoj ribarskoj industriji su takođe ugroženi, uključujući i one iz Rumunije koja se nalazi odmah preko reke.
Meseci suše i rekordno visoke temperature uzdrmali su rečni saobraćaj na vitalnim arterijama u drugim delovima Evrope, uključujući Nemačku, Italiju i Francusku. U Srbiji su vlasti pribegle bagerovanju kako bi plovne trake na Dunavu bile otvorene.
Kod Prahova, neki od trupa suzili su plovni deo na ovom delu Dunava na samo 100 metara (330 stopa) sa 180 metara.
Razasuti preko korita, neki od brodova i dalje imaju kupole, komandne mostove, polomljene jarbole i uvrnute trupove, dok drugi leže uglavnom potopljeni pod peščanim obalama.
Vlada Srbije je u martu raspisala tender za spasavanje trupa i uklanjanje municije i eksploziva. Cena operacije procenjena je na 29 miliona evra (30 miliona dolara).
