Ukrajinske snage prijavile su teško rusko granatiranje i pokušaje da napreduju na nekoliko gradova u istočnom regionu Donjecka koji je postao ključno žarište skoro šestomesečnog rata, ali su rekle da su odbile mnoge napade.
Generalštab ukrajinskih oružanih snaga je takođe izvestio o ruskom granatiranju više od deset gradova na južnom frontu – posebno oblasti Herson, koju uglavnom kontrolišu ruske snage, ali gde ukrajinske trupe neprestano zauzimaju teritoriju.
Mnogo pažnje je usmereno na nuklearnu elektranu Zaporožje na jugu Ukrajine usred strahovanja od katastrofe zbog ponovljenog granatiranja poslednjih dana za koje Rusija i Ukrajina krive jedna drugu.
Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao je na uspostavljanje demilitarizovane zone, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je upozorio ruske vojnike koji pucaju na najveću evropsku nuklearnu elektranu ili je koriste kao bazu za pucanje da će postati „specijalna meta“ ukrajinskih snaga.
Fabrika Zaporožja dominira južnom obalom ogromnog rezervoara na reci Dnjepar. Ukrajinske snage koje kontrolišu gradove na suprotnoj obali našle su se pod intenzivnim bombardovanjem sa strane koju drži Rusija.
Međunarodna agencija za atomsku energiju, koja nastoji da izvrši inspekciju elektrane, upozorila je na nuklearnu katastrofu ukoliko borbe ne prestanu. Nuklearni stručnjaci strahuju da bi borba mogla oštetiti bazene istrošenog goriva u elektrani ili reaktore.
Zelenski je rekao da je Ukrajina mnogo puta predlagala različite formate ruskom rukovodstvu za mirovne pregovore, bez napretka.
„Dakle, moramo da se branimo, moramo da odgovorimo na svaki oblik terora, svaki slučaj granatiranja – žestoko granatiranje koje ne jenjava ni jedan dan“, rekao je on u video komentaru kasno u nedelju.
Kijev je nedeljama rekao da planira kontraofanzivu da povrati Zaporožje i susednu Hersonsku oblast, najveći deo teritorije koju je Rusija zauzela nakon svoje invazije 24. februara i koju još uvek drži.
Ukrajinska vojna komanda saopštila je rano u nedelju da su ruski vojnici nastavili bezuspešno da napadaju ukrajinske položaje u blizini Avdijevke, koja je od 2014. godine postala jedna od ispostava ukrajinskih snaga u blizini Donjecka.
Ukrajinski vojni ekspert Oleg Ždanov rekao je da je situacija posebno teška u Avdijevki i obližnjim gradovima, kao što je Piski.
„Nemamo dovoljno artiljerijske moći i naše snage traže veću podršku za odbranu Piskija“, rekao je on u video snimku objavljenom na internetu. „Ali grad je u osnovi pod ukrajinskom kontrolom.
Rojters nije mogao nezavisno da proveri račune na bojnom polju.
Rusija svoju invaziju na Ukrajinu naziva „specijalnom vojnom operacijom“ za demilitarizaciju i „denacizaciju“ svog manjeg suseda. Rat je gurnuo odnose Moskve i Vašingtona na nisku tačku, a Rusija je upozorila da bi mogla prekinuti veze.
Dok je Rusija u velikoj meri izolovana na globalnoj diplomatskoj sceni, severnokorejski državni mediji su u ponedeljak rekli da je ruski predsednik Vladimir Putin rekao lideru Kim Džong Unu da će dve zemlje proširiti „sveobuhvatne i konstruktivne” veze.
Severna Koreja je u julu priznala kao nezavisne države otcepljene „narodne republike“ Donjeck i Lugansk koje podržava Rusija, a zvaničnici su ukazali na mogućnost da njeni radnici budu poslati tamo da pomognu u građevinarstvu i drugim poslovima.
Ukrajina je zbog tog poteza odmah prekinula veze sa Pjongjangom.
Usred borbi, više brodova koji su prevozili ukrajinsko žito napustilo je ili se spremalo da to učine kao deo sporazuma od kraja jula o ublažavanju globalne krize sa hranom.
Teret za Etiopiju, prvi od ruske invazije na Ukrajinu, spremao se za polazak u narednih nekoliko dana, dok izvori kažu da se Siriji približava prvi brod za žito koji je napustio Ukrajinu prema dogovoru sa UN.
„Svetu je potrebna hrana Ukrajine“, rekla je novinarima Marijana Vord, zamenica direktora Svetskog programa za hranu. „Ovo je početak onoga za šta se nadamo da je normalna operacija za gladne ljude u svetu.
Humanitarna agencija je prošle godine kupila više od 800.000 tona žita u Ukrajini.
