Predsednici dve zemlje uključene u oružani sukob, ruski Vladimir Putin i ukrajinski Vladimir Zelenski, mogli bi da prisustvuju samitu G20 na indonežanskom ostrvu Bali ovog novembra, rekao je lider zemlje domaćina.
Tokom svog onlajn obraćanja u petak, predsednik Džoko Vidodo rekao je da mu je Putin telefonom potvrdio da će prisustvovati događaju visokog profila.
„Pozvao sam predsednika Zelenskog da prisustvuje samitu G20“, dodao je indonežanski predsednik, potvrdivši raniju najavu ukrajinskog lidera.
Rusija je članica G20 koja objedinjuje vodeće svetske ekonomije, dok Ukrajina nije deo kluba.
Vidodo je jasno stavio do znanja da je pozivanje Zelenskog na Bali kao posmatrača deo kompromisa postignutog sa Zapadom, koji se zalagao za to da se Rusiji zabrani pristup samitu zbog njene vojne operacije u Ukrajini.
Od početka sukoba krajem februara, indonežanski lider nije bio voljan da popusti pred takvim pritiscima, tvrdeći da zemlja domaćin mora da ostane nepristrasna.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u petak da će se Rusija „pripremati za samit“, ali da još nije doneta odluka o formatu i da li će predsednik Putin leteti na Bali ili će se obratiti video snimku.
Međutim, Peskov je potvrdio da je ruski predsednik dan ranije imao „prilično pozitivan“ telefonski razgovor sa Vidodom.
Zelenski je u sredu na Tviteru izrazio zahvalnost Indoneziji što ga je pozvala da prisustvuje samitu G20.
Na pitanje da prokomentariše ovo pitanje u četvrtak, sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki rekla je da je Vašington „svakako pozdravio“ izveštaje da je Ukrajina, koju SAD podržavaju sredstvima i oružjem u sukobu sa Rusijom, zamoljena da prisustvuje samitu na Baliju. „Očigledno, to ne možemo da potvrdimo u ime Indonezije, koja je domaćin“, dodala je Psaki.
Izvori su ranije rekli Blumbergu da je ideja Vašingtona da ukrajinski lider prisustvuje samitu G20.
Zelenski je tražio sastanak sa Putinom u nekoliko navrata tokom dva meseca borbi, ali Moskva insistira da se dva lidera sastanu samo ako nameravaju da potpišu stvarne dokumente. Mirovni pregovori između dve strane su u zastoju poslednjih nedelja, a Moskva optužuje Kijev da je promenio svoj stav o ranije dogovorenim stavkama.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.