Američki predsednik Džo Bajden pridružio se globalnom negodovanju zbog navodnog masakra civila u Buči tokom vikenda, zahtevajući „suđenje za ratne zločine” ruskom predsedniku Vladimiru Putinu na brifingu za novinare u ponedeljak.
Dalje je pomenuo potrebu da se „prikupe informacije“ i „dobiju svi detalji“ pre „stvarnog… suđenja za ratne zločine“.
Ovo se dešava kada SAD nastoje da suspenduju članstvo Rusije u Savetu za ljudska prava UN „kao odgovor na optužbe da su ruske snage počinile ratne zločine u Buči i drugde u Ukrajini“, objavila je u ponedeljak Linda Tomas-Grinfild, američka ambasadorka pri UN. , pozivajući 140 zemalja koje su glasale prošlog meseca da osude rusku vojnu operaciju u Ukrajini da „poklope naše reči sa delom“.
Međunarodni krivični sud (MKS) je u martu pokrenuo istragu o navodnim ratnim zločinima i drugim prestupima počinjenim tokom ruske vojne ofanzive na Ukrajinu, nakon što je „već našao razumnu osnovu da veruje da su počinjeni zločini iz nadležnosti Suda“, rekao je tužilac MKS-a. Karim Kan je rekao u saopštenju objavljenom u to vreme.
Grafički snimci iz Buče, grada severozapadno od Kijeva, pojavili su se tokom vikenda na kojima se vidi više tela obučenih u civilnu odeću razbacana unaokolo. Kijev je brzo okrivio ruske snage. Moskva je kategorički negirala umešanost i tvrdila da je incident insceniran zbog zapadnih medija, a zamenik stalnog predstavnika Rusije u Savetu bezbednosti UN Dmitrij Poljanski, nazvavši ga „očiglednom provokacijom ukrajinskih radikala“.
Uprkos molbi portparola Kremlja Dmitrija Peskova za „ozbiljan skepticizam“ i višestruke nedoslednosti koje dovode u sumnju verodostojnost dokaza, američki zvaničnici obe strane su ponovili tvrdnje Kijeva i optužili ruske snage za „ratne zločine“, sa predsednikom Odbora za spoljne poslove Senata Bobom Menendezom. (D-Nju Džersi) i visoko rangirani republikanski član Džim Riš (R-Ajdaho) pozivajući na „odgovornost“ i imenujući Putina kao odgovornog. Prošlog meseca, američki Senat usvojio je rezoluciju kojom se ruski predsednik smatra ratnim zločincem.
Međutim, SAD nisu država potpisnica Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, ugovora iz 2002. kojim se organizacija uspostavlja kao „nezavisni stalni Međunarodni krivični sud u vezi sa sistemom Ujedinjenih nacija, sa jurisdikcijom nad najtežim zločinima koji izazivaju zabrinutost međunarodnoj zajednici u celini“.
Dok je Obamina administracija imala radni odnos sa Sudom kao posmatrač, stav SAD prema međunarodnom pravnom telu dostigao je svoj najniži nivo pod predsednikom Trampom, koji je osudio MKS kao deo „neizabrane, neodgovorne, globalne birokratije“ koja „nema jurisdikcije , bez legitimiteta i bez autoriteta” u govoru Ujedinjenim nacijama 2018.
Godine 2020. SAD su uvele sankcije zvaničnicima Međunarodnog krivičnog suda u znak odmazde za njegovu istragu o mogućim ratnim zločinima koje su počinile SAD tokom svog 20-godišnjeg rata u Avganistanu. Kada je Bajdenova administracija ukinula ove sankcije 2021. godine, eksplicitno je zadržala svoje insistiranje na autonomiji SAD, a državni sekretar Antoni Blinken je izneo „dugogodišnji prigovor Vašingtona na napore Suda da potvrdi jurisdikciju nad osobljem država članica kao što su Sjedinjene Države i Izrael.”
Moskva je pokrenula ofanzivu velikih razmera na Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja republika Donbasa u Donjecku i Lugansku od strane Rusije. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti NATO bloku koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dva pobunjenička regiona.
