Predsednik Microsoft Corp (MSFT.O) Bred Smit je ovog meseca pisao ukrajinskom lideru sa jasnom porukom: uprkos pozivima Kijeva da prekine sve veze sa Rusijom, američki softverski gigant će nastaviti da posluje u zemlji sa klijentima koji nisu sankcionisani, uključujući škole i bolnice.
„Ukidanje ažuriranja softvera i usluga ovim institucijama moglo bi da ugrozi zdravlje i bezbednost nevinih civila, uključujući decu i starije“, rekao je Smit u ranije neprijavljenom pismu od 14. marta, koje je Rojters ugledao.
Smit je rekao predsedniku Volodimiru Zelenskom da Majkrosoft „ima svest o moralnoj odgovornosti“ da zaštiti civile. Međutim, on je rekao da kompanija razgovara sa vladama SAD, Velike Britanije i EU da li da „zaustave bilo kakve tekuće usluge i podršku“ u Rusiji i da će ići „u korak sa njihovim sankcijama i drugim ekonomskim ciljevima“.
Na pitanje o razmeni, portparoli Majkrosofta i Ukrajine rekli su da je u toku konstruktivan dijalog o akcijama za podršku zemlji.
Odluka nekih vodećih zapadnih proizvođača poslovne tehnologije – uključujući Microsoft, nemačku softversku multinacionalnu SAP SE (SAPG.DE) i američkog giganta International Business Machines Corp (IBM.N) – da održe operacije ili osoblje u Rusiji uprkos apelima Ukrajine, razbesnela je njihove radnike u nekoliko zemalja.
Male grupe zaposlenih u Microsoftu, SAP-u i IBM-u pozvale su rukovodstvo da se potpuno povuče iz Rusije nakon njene invazije na Ukrajinu, prema komentarima koje je Rojters video na internim forumima za diskusiju i intervjuima sa 18 radnika upoznatih sa kompanijama, koji su tražili anonimnost jer nisu bili ovlašćeni da javno govore.
Zaposleni – ponavljajući ukrajinske zvaničnike – pozvali su kompanije da idu dalje od prekida nove prodaje i odustajanja od sankcionisanih klijenata kako bi povećali ekonomski pritisak na Moskvu. Oni žele da njihove kompanije obustave svaki posao u Rusiji, uključujući softver koji klijenti mogu koristiti za praćenje prodaje, lanaca snabdevanja i radne snage.
Upitan o internim kritikama, IBM je rekao da je prestao da radi sa ruskim kompanijama bilo gde u svetu – iako je prestao da otpušta ili obustavlja podršku stranim preduzećima u Rusiji.
SAP je rekao Rojtersu da se pridržava vladinih akcija, pa čak i da ih prevazilazi, i da će „pozdraviti nove sankcije o kojima se trenutno razgovara“.
SAP je odgovorio na zahteve Ukrajine da prekine sve veze u Rusiji prethodno neobjavljenim pismom predsedniku Zelenskom – koje je delimično pregledao Rojters – u kojem se navodi da podržava osnovne ruske usluge, uključujući „bolnice, civilnu infrastrukturu i lance snabdevanja hranom“.
Tri kompanije nisu isključile dalje povlačenje. Ali za sada, njihovi zaposleni u Rusiji primaju platu i pristupaju alatima na radnom mestu, kažu kolege. Lokalni brojevi telefona su aktivni za sva tri, otkrio je Rojters.
Upitan o zahtevima svojih radnika i ukrajinske vlade od zapadnih tehnoloških preduzeća da napuste Rusiju, portparol Kremlja je rekao da „neke kompanije odlaze, druge ostaju. Nove će doći na njihovo mesto“.
Portparol je napomenuo da kompanije imaju zakonske obaveze prema zaposlenima koje moraju da ispune, kao što je isplata zarada.
Ruski tužioci su upozorili neke zapadne kompanije da bi se njihovo osoblje moglo suočiti sa hapšenjem ako se obustavi proizvodnja osnovnih dobara, prenose mediji. pročitajte više The Vall Street Journal je među upozorenim naveo IBM.
Portparol Kremlja je demantovao izveštaje o pritiscima tužilaca na kompanije: „Deo o hapšenjima je laž.
Potpredsednik ukrajinske vlade Mihail Fedorov, jedan od vodećih zagovornika digitalne blokade, rekao je da Rusija već oseća uticaj pošto neke tehnološke kompanije napuštaju, kao što su programeri digitalnog plaćanja i alata za razvoj veba. Ali on se zalaže za potpuni odlazak.
„Nastavićemo da pokušavamo sve dok te kompanije ne donesu odluku da napuste Rusiju“, rekao je on.
Fedorovljev tim je rekao Rojtersu prošle nedelje da „ogromni broj“ ruskih organizacija ima ugovore za SAP-ov softver, uključujući velike bankarske i energetske kompanije. Rojters nije mogao nezavisno da potvrdi SAP-ove kupce u Rusiji, a SAP je saopštio da je u potpunosti u skladu sa sankcijama.
Rusko Ministarstvo digitalnog razvoja, komunikacija i masovnih medija nije odgovorilo na zahteve za komentar o uticaju napuštanja zapadnih tehnoloških kompanija, niti o obimu SAP-ovog otiska u zemlji.
Preslikavajući poruku ukrajinske vlade, pet prodavaca SAP-a za Ukrajinu rekli su regionalnim menadžerima u pozivu 18. marta da kompanija mora da prekine podršku za preostale ruske klijente, kaže osoba upoznata sa diskusijom.
Fedorov je rekao u petak u tvitu, pozivajući se na razgovor sa izvršnim direktorom SAP-a Kristijanom Klajnom, da će kompanija „postepeno prestati da podržava“ proizvode u Rusiji. Dan ranije, SAP je rekao da zatvara svoje rusko poslovanje u oblaku, što su dva izvora opisali kao malu operaciju.
U pismu od 23. marta poslatom kupcima u Rusiji, a koje je pregledao Rojters, SAP je zatražio od klijenata u oblaku da posavetuju da li njihove podatke u ruskom oblaku treba izbrisati, vratiti im ili premestiti van zemlje.
SAP je potvrdio sadržaj pisma i rekao da su razgovarali Fedorov i Klajn. Odbio je da dalje komentariše.
U IBM-u, stotine radnika kritikovalo je odgovor kompanije na invaziju Rusije, rekle su tri osobe koje poznaju interne poruke.
Izvršni direktor Arvind Krišna u razgovoru 2. marta sa zaposlenima nije stao na stranu rata, rekao je jedan od izvora. U sada javnoj poruci radnicima prethodnog dana, IBM se osvrnuo na ono što je opisao kao „pogoršanje situacije koja uključuje Ukrajinu i Rusiju“.
Jedan komentar na internom forumu za diskusiju, koji je video Rojters, poziva generalnog direktora da pročita knjigu o radu IBM-a tokom Holokausta u kojoj se opisuje kako je kompanija dizajnirala mašine za bušene kartice koje je nacistička Nemačka koristila za praćenje Jevreja: „Pažljivo razmislite i uradite prava stvar – izvući IBM i IBMer u Rusiji iz Rusije“, napisao je zaposleni.
Odgovarajući na negodovanje, Krišna je u objavi od 3. marta najavio obustavu prodaje u Rusiji i osudio „ruski rat u Ukrajini“. On je 7. marta otišao dalje, rekavši da je IBM obustavio „svako poslovanje“ u Rusiji – bez detaljnijeg objašnjenja.
Portparol IBM-a rekao je Rojtersu 24. marta da suspenzija poslovanja znači da kompanija više ne pruža „robu, delove, softver, usluge, konsalting i tehnologiju“ bilo gde u svetu ruskim klijentima.
Nekoliko radnika Microsofta na internim alatkama za ćaskanje takođe je zahtevalo da kompanija u potpunosti napusti Rusiju, a neki su čak rekli višem rukovodstvu da bi u suprotnom dali otkaz, rekao je zaposleni. Microsoft je odbio da komentariše.
Neki radnici rekli su Rojtersu da se nisu pridružili pozivima za potpuni izlazak zbog sumnje da li će naneti štetu civilima i koliko će snažno uticati povlačenje kompanija iz Rusije.
Na primer, Sjedinjene Države su 24. februara sankcionisale Ruske železnice, državnu kompaniju koja upravlja putničkim i teretnim vozovima. IBM je tog dana stavio kompaniju na svoju „listu odbijenih strana“ i zaustavio tehničku podršku, navodi se u pismu IBM-a ukrajinskom ministru Fedorovu od 5. marta, koje je video Rojters.
Zabranjene strane ne mogu da pristupe zvaničnim zamenskim diskovima, adapterima i memoriji za mejnfrejm računare za koje je bivši prodavac IBM-a rekao da ih treba menjati svake dve godine.
Ali osoba upoznata sa operacijama Ruskih železnica rekla je da ona može da radi godinama bez pomoći.
Ruske železnice nisu odgovorile na zahteve za komentar. IBM je odbio da komentariše.
SAP je takođe rekao Rojtersu da, pošto neki klijenti imaju instaliran softver na svojim mašinama, mogu nastaviti da ga koriste bez obzira na odluku kompanije da ne pruži podršku.
