Posle niza napada na naftna postrojenja, kraljevstvo kaže da niska ponuda i visoke cene nisu njegova krivica.
Saudijska Arabija je u ponedeljak saopštila da „neće snositi nikakvu odgovornost“ za porast cena nafte ili ugovaranje snabdevanja nakon serije napada na rafineriju i druge energetske objekte od strane Huti pobunjenika dan ranije.
U saopštenju u kojem se priznaje da bi napadi mogli imati „ozbiljne posledice“ po energetska tržišta koja su već potresena od sukoba u Ukrajini, kraljevina je pozvala međunarodnu zajednicu da se suprotstavi Hutima radi očuvanja svetskih snabdevanja naftom.
„Kraljevstvo naglašava važnost da međunarodna zajednica shvati ozbiljnost kontinuiranog ponašanja Irana u opremanju terorističkih milicija Huti tehnologijom… [da] ciljaju na proizvodne lokacije kraljevstva“, navodi se u saopštenju saudijskog ministarstva spoljnih poslova.
„Kraljevina Saudijska Arabija izjavljuje da neće snositi nikakvu odgovornost za bilo kakvu nestašicu u isporuci nafte na globalna tržišta u svetlu napada na njena naftna postrojenja od strane terorističkih milicija Huti koje podržava Iran. pic.tvitter.com/c8vzvGk9Tu
— ʿbdạllh bn kẖạld (@AbdullahKhaledS) 21. mart 2022.
Pripadnici pobunjeničkog pokreta Huti u nedelju su udarili bespilotne letelice i rakete na objekte kompanije Ianbu Aramco Sinopec Rafining Compani – zajedničko preduzeće Saudi Aramco i Kineske petrohemijske korporacije (Sinopec) – i druge energetske kompanije, što nije izazvalo odmah prijavljene žrtve, ali što dovodi do „privremenog smanjenja“ proizvodnje, prema saudijskom ministarstvu energetike.
Saudijska Arabija vodi rat protiv Huta u Jemenu od 2015. UN su sukob opisali kao „najgoru humanitarnu krizu na svetu“, a rezultirao je smrću 377.000 ljudi, više od dve trećine mlađih od pet, prema podacima UN na kraju 2021. Često se posmatra kao posredni rat između Irana i Saudijske Arabije, zbog iranske podrške Hutima. Teheran, međutim, negira da je naoružavao pobunjenike.
Napadi poput onih u nedelju predstavljaju „direktnu pretnju bezbednosti snabdevanja naftom u ovim izuzetno osetljivim okolnostima kojima svedoče globalna energetska tržišta“, navodi se u saudijskom saopštenju.
Globalna energetska tržišta su već odgovorila šokom i nestabilnošću na sukob u Ukrajini, pri čemu su cene gasa u SAD dostigle istorijski rekord od 4,33 dolara po galonu ranije ovog meseca, a u ponedeljak su se spustile na 4,25 dolara, prema Američkom udruženju automobila. Sirova nafta Brent trenutno se trguje po ceni od oko 112 dolara po barelu, što je pad sa skoro 140 dolara ranije ovog meseca, ali je i dalje za oko 15 dolara više nego pre izbijanja neprijateljstava.
Odluke SAD i Velike Britanije da zabrane uvoz ruske energije takođe su napravile ogroman pritisak na tržište, uz oklevanje Bajdenove administracije da izda dozvole za bušenje u SAD i odbijanja da dozvoli završetak naftovoda Keistone KSL.
U tom kontekstu, SAD su pozvale blok OPEK-a predvođen Saudijskom Arabijom da pumpa više nafte, nešto što je OPEK do sada odbijao da uradi. SAD su, međutim, nedavno povećale isporuke baterija za presretače raketa Saudijskoj Arabiji kako bi zaštitile svoje objekte od budućih napada, rekli su zvaničnici za AP.
