Mari Jovanovič, bivša ambasadorka SAD u Ukrajini, kaže da ruska invazija predstavlja „bitku slobode protiv tiranije“ — sa implikacijama koje se protežu širom sveta.
„Vrsta sveta u kome ćemo živeti, kada se sve ovo završi, sada se određuje“, kaže ona.
Diplomata od karijere, Jovanovič je upoznata sa igračima i politikom i Rusije i Ukrajine. Ona kaže da je na ruskog predsednika Vladimira Putina gledala kao na „siledžiju“. Sada ga ona vidi kao „ratnog zločinca“ koji namerava da rekonstituiše Sovjetski Savez. Ali, dodaje ona, izgleda da je Putin potcenio ukrajinski narod i njegovu vojsku.
„Ukrajinski narod ustaje i govori: ‘Ovo se neće dogoditi'“, kaže ona. „Mislim da je [Putin] pogrešno izračunao koliko će dobro njegova sopstvena vojska proći. I mislim da je sigurno pogrešno izračunao rešenost Zapada i da ćemo mi ići u pomoć Ukrajini“.
Predsednik Barak Obama nominovao je Jovanoviču za ukrajinskog ambasadora 2016. godine, dve godine nakon što je Rusija izvršila invaziju i anektirala ukrajinski region Krima. Međutim, tokom Trampovog predsedništva, Jovanovič se našla na nišanu napora administracije da iskopa prljavštinu o poslovima Hantera Bajdena u Ukrajini. Rudi Đulijani, Trampov lični advokat u to vreme, optužio ju je da je korumpirana i da radi protiv predsednika, a Tramp ju je kasnije blatio na društvenim mrežama. Na kraju je iznenada uklonjena sa svog položaja.
„Čitava epizoda oko mene bila je tako neobična i tako pogrešna“, kaže Jovanovič. „To je potkopalo našu diplomatiju, jer ako bih mogao da budem poslat sa položaja nakon klevetničke kampanje koju su počinili ne samo Ukrajinci već i moja vlastita vlada, onda bi se ista stvar mogla dogoditi i drugima.
Mari Jovanovič razmišlja o dezinformacijama i njenoj smeni sa mesta ambasadora u Ukrajini
Pregled knjige
Mari Jovanovič razmišlja o dezinformacijama i njenoj smeni sa mesta ambasadora u Ukrajini
Godine 2019., Jovanović je postao jedan od glavnih svedoka tokom istrage koja je dovela do Trampovog prvog opoziva, a koji se kretao oko njegovih odnosa sa Ukrajinom. Iako je Stejt department vršio pritisak na nju da ne svedoči, ona je zauzela stav da detaljno opiše kampanju klevetanja i Đulijanijevu zaveru da je svrgne.
„To je zaista izgledalo kao neka vrsta konačnog raskida sa Stejt departmentom“, kaže ona o svom svedočenju tokom istrage o opozivu. „Ali na kraju, dok sam razmišljao o ovome, jednostavno sam se osećao i znao sam da je moja veća obaveza prema Ustavu. Ono što je Kongres tražio od mene da svedočim bio je pravni zahtev i to je bilo pogrešno Trampove administracije. da pokuša da nam zabrani svedočenje“.
