Ukrajina je danas saopštila Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) da je novo nuklearno istraživačko postrojenje koje proizvodi radioizotope za medicinsku i industrijsku primenu oštećeno granatiranjem u gradu Harkovu, rekao je generalni direktor Rafael Marijano Grosi. Nacionalni nuklearni regulator saopštio je da incident nije izazvao nikakvo povećanje nivoa radijacije na lokaciji.
Postrojenje u severoistočnoj Ukrajini se koristi za istraživanje i razvoj i proizvodnju radioizotopa. Pošto je nuklearni materijal u objektu uvek podkritičan, a inventar radioaktivnog materijala veoma mali, procena IAEA je potvrdila da šteta koja joj je prijavljena ne bi imala radiološke posledice, rekao je generalni direktor.
Ipak, incident u nedelju je još jednom naglasio rizike sa kojima se suočavaju ukrajinska nuklearna postrojenja tokom oružanog sukoba, dodajući hitnost inicijativi IAEA koja ima za cilj da obezbedi nuklearnu bezbednost i bezbednost u zemlji.
„Već smo imali nekoliko epizoda koje su ugrožavale bezbednost na ukrajinskim nuklearnim lokacijama“, rekao je generalni direktor Grosi.
Ukrajina je 27. februara saopštila da su projektili pogodili lokaciju odlagališta radioaktivnog otpada u glavnom gradu Kijevu, ali da nije došlo do ispuštanja radioaktivnog otpada. To se dogodilo dan nakon što je oštećen električni transformator na sličnom deponiji u blizini Harkova. Dana 4. marta, kada su to mesto zauzele ruske snage, Ukrajina je saopštila da je centar za obuku Zaporoške nuklearne elektrane (NPP) pogođen projektilom, što je izazvalo požar koji je kasnije ugašen.
Pored toga, regulator je rekao da i dalje nema komunikacije sa preduzećima i institucijama koje koriste izvore zračenja kategorije 1-3 u istočnom lučkom gradu Mariupolju, uključujući njegov Onkološki centar. Dakle, njihova bezbednost i sigurnost nisu mogli biti potvrđeni. Takav radioaktivni materijal može prouzrokovati ozbiljnu štetu ljudima ako se njime ne obezbede i njime se pravilno ne upravlja.
„Moramo da preduzmemo mere kako bismo sprečili nuklearnu nesreću u Ukrajini koja bi mogla da ima teške posledice po javno zdravlje i životnu sredinu. Ne možemo sebi priuštiti da čekamo“, rekao je generalni direktor Grosi.
Kako bi pomogao u zaštiti nuklearnih objekata u zemlji, on je izrazio spremnost da otputuje u nuklearnu elektranu u Černobilju kako bi osigurao posvećenost bezbednosti i bezbednosti svih ukrajinskih nuklearnih elektrana od strana u sukobu.
„Rekao sam da sam voljan da putujem u Černobil, ali to može biti bilo gde, sve dok to omogućava ovu neophodnu i hitnu akciju“, rekao je on na današnjem sastanku Upravnog odbora IAEA.
U Černobilju, mestu nesreće iz 1986. godine, koje je pod kontrolom ruskih snaga od 24. februara, trenutna smena od oko 210 tehničkih lica i stražara još uvek nije u mogućnosti da se rotira, saopštio je regulator. Isto osoblje je na sajtu već 12 dana.
Generalni direktor Grosi je više puta naglašavao važnost toga da operativno osoblje bude u stanju da se odmori kako bi bezbedno i bezbedno obavljalo svoje važne poslove.
U još jednom zabrinjavajućem razvoju događaja, ukrajinski regulator je danas takođe obavestio IAEA da trenutno nije moguće isporučiti rezervne delove ili lekove u Zaporožsku elektranu, dan nakon što je zemlja rekla da je rukovodstvo fabrike sada po naređenjima komandanta ruskih snaga koje kontrolišu sajtu. Osoblje fabrike je, međutim, moglo da se menja, dodaje se.
Generalni direktor je ponovio da je postojanje operativnog osoblja koje podleže ovlašćenjima ruskog vojnog komandanta u suprotnosti sa nezamenljivim stubom nuklearne bezbednosti.
Što se tiče statusa ukrajinskih nuklearnih elektrana, regulator je rekao da radi osam od 15 reaktora u zemlji, uključujući dva u nuklearki Zaporožja.
