Penzioneri su, prema rečima Grujića, isključeni iz kruga onih o kojima se vodi računa. On je istakao da čitava populacija od milion penzionera spada u socijalno ugroženu grupu, sa prosečnom zaradom od 46 odsto. Najavljene ekonomske mere trebale bi da poboljšaju standard srednjeg i siromašnog sloja građana.
Mere uključuju ograničavanje trgovačkih marži na 20 procenata za oko 3.000 proizvoda, snižavanje kamata na kredite, kao i izmene zakona o izvršiteljima. Takođe, predviđeni su dodatni popusti na računima za struju za najsiromašnije, penzionere i borce, kao i niže cene ogreva.
Grujić je naglasio da ga brine da ove mere ne budu donošene ad-hoc, već da budu trajne i jasno definisane. On smatra da država može da utiče na marže trgovinskih lanaca i banke da smanje kamate. Takođe, ukazao je na to da su najveći lanci ostvarili ogromne profite u prethodnom periodu.
Jedan od najvećih problema je kupovna moć građana, koja se nije značajno povećala u poslednjih deset godina. Grujić je istakao da je kupovna moć porasla jedva na 44 procenata u poređenju sa evropskim standardima. On smatra da je to nedopustivo, s obzirom na to da su cene hrane u Srbiji gotovo jednake onima u Evropskoj uniji.
Grujić je dodao da su sve mere koje olakšavaju preživljavanje stanovništva dobre, ali da je suština njihovog dugotrajnog trajanja i efikasnosti. On je kritikovao dosadašnje najave o „dobrim cenama“ koje nisu doneli značajnu korist najugroženijima.
Na kraju, Grujić je ocenio da država mora da uspostavi sistem mera kojim će cene osnovnih životnih namirnica biti pod kontrolom. On je istakao da su mnoge od tih roba najskuplje u regionu, što ukazuje na nedostatak socijalno odgovorne politike u poslednjih deset godina.
