Istraživači su proučavali 17 polu-zarobljenih afričkih slonova u Zimbabveu kako bi utvrdili da li oni namerno koriste geste za komunikaciju. U eksperimentu su slonovima ponuđena dva pladnja: jedan sa šest jabuka, a drugi prazan. Njihovi pokušaji da komuniciraju sa istraživačima zabeleženi su kroz tri različita ishoda.
Prvi scenario je bio kada su uspešno komunicirali i dobili svih šest jabuka. Drugi scenario se desio kada njihovi ciljevi nisu ispunjeni, pa su dobili prazan pladanj. Treći scenario je bio kada su njihovi ciljevi delimično ispunjeni, pa su dobili samo jednu jabuku.
Tokom celog procesa, primećeno je da su slonovi pokazivali jasnu nameru, jer su njihove geste bile usmerene samo ka pažljivom ljudskom posmatraču ili objektu koji su želeli, nikada ka nevažnom objektu. Kada njihovi ciljevi nisu bili ispunjeni, slonovi su postali kreativni i smislili nove geste umesto da ponavljaju iste radnje.
Namernost komunikacije se smatra faktorom koji razlikuje ljudski jezik od drugih oblika komunikacije kod životinja. Naši reči i geste su usmerene ka nekome kako bismo postigli određeni cilj, što može biti jednostavno kao pozdrav ili složenije situacije poput pregovaranja o ceni.
Istraživači su posmatrali 38 različitih tipova gesta i ukupno 313 gestualnih tokena od 17 slonova koji su učestvovali u istraživanju. Slonovi su koristili geste da izraze svoju želju za jabukama samo kada je pažljivi istraživač bio prisutan. Oni su bili skloniji da nastave sa gestikulacijom kada su njihovi ciljevi bili delimično ispunjeni, nego kada su bili potpuno zadovoljni.
Ovo istraživanje potvrđuje postojanje komunikacije usmerene ka cilju kod polu-zarobljenih slonova. Istraživači pozivaju na dalja istraživanja kako bi se istražila namernost kod drugih visoko socijalnih vrsta sa bogatim repertoarom signala ili gesta.
