Zajedničko spavanje može poboljšati kvalitet sna, ali samo uz emocionalnu povezanost partnera. Dr. Tomas Majkl Kilkeni ističe da fizička bliskost oslobađa oksitocin, što smanjuje stres. Istraživanja pokazuju da parovi koji dele krevet imaju bolje sinhronizovane faze sna.
Većina ljudi u vezama deli krevet sa svojim partnerom, a istraživanja pokazuju da takvi često bolje spavaju kada provode noć zajedno. Međutim, ključno je da partneri budu emocionalno povezani kako bi postigli ove benefite. Dr. Tomas Majkl Kilkeni, direktor Instituta za medicinu spavanja, naglašava važnost emocionalne povezanosti za kvalitetan san.
Kilkeni je naveo tri ključne prednosti zajedničkog spavanja koje bi mogle navesti parove da razmisle pre nego što odluče da spavaju odvojeno. Studije su pokazale da ljudi koji spavaju sa partnerom imaju značajno duže trajanje sna i osećaju se opuštenije. Ova saznanja mogu biti presudna za parove koji razmatraju promene u svojim navikama spavanja.
Fizička bliskost, kao što su maženje i držanje za ruke, stimuliše oslobađanje oksitocina, hormona ljubavi. Oksitocin smanjuje stres i poboljšava osećaj sigurnosti, što pomaže telu da se opusti. Ovaj efekat može olakšati uspavljivanje i produžiti vreme provedeno u snu.
Istraživanja takođe ukazuju na to da oni koji spavaju sa partnerom imaju manje prekida u REM fazi spavanja, što je ključno za emocionalnu stabilnost i razvoj mozga. Parovi koji dele krevet često sinhronizuju svoje faze sna, što može poboljšati njegov kvalitet. Kilkeni ovo upoređuje sa Hajgensovim principom, gde se klatna, kada su blizu, ljuljaju istom brzinom.
Osobe koje su delile krevet, ali nisu bile emocionalno povezane, nisu pokazale obrasce sinhronizacije. Pored sinhronizacije ciklusa spavanja, istraživanja pokazuju da se otkucaji srca partnera takođe mogu uskladiti tokom noći. Kilkeni ističe da se srčani ritmovi onih koji spavaju postepeno menjaju i prilagođavaju jedni drugima.
Ovaj fenomen je povezan sa smanjenjem stresa na neurološkom nivou. Partneri bukvalno „osećaju“ prisustvo jedno drugog kroz otkucaje srca. Zanimljivo je da u ovom procesu nema dominantnog partnera, već oba srca podjednako utiču jedno na drugo dok ne pronađu zajednički ritam.
