Studija objavljena u septembru ove godine istraživala je vezu između štetnih padova kod starijih odraslih osoba i povećanog rizika od demencije. Istraživači su identifikovali da postoji veća verovatnoća da osobe koje dožive pad razviju demenciju u roku od godinu dana nakon incidenta, u poređenju sa osobama istog uzrasta koje su pretrpele druge fizičke povrede.
Lekari su istakli da iako studija ne direktno potvrđuje da padovi uzrokuju demenciju, ona sugeriše da padovi mogu biti rani pokazatelj promena u mozgu koje mogu dovesti do razvoja demencije, uključujući i Alchajmerovu bolest.
Analiza je pokazala da su padovi najčešći uzrok povreda kod odraslih starijih od 65 godina, s gotovo trećinom ove populacije koja pretrpi pad svake godine. Nedostatak efikasnih metoda skrininga za kognitivno oštećenje predstavlja jedan od izazova sa kojima se suočavaju zdravstveni radnici.
Studija je obuhvatila analizu zahteva za medicinsku pomoć od strane starijih osoba koje su pretrpele traumatične povrede. Rezultati su pokazali da starije osobe koje su doživele pad imaju preko 20% veće šanse da razviju demenciju u roku od godinu dana u poređenju sa onima koji su pretrpeli druge vrste povreda.
Epidemiolog Molli Jarman ističe da postoji međusobna veza između kognitivnog pada i padova, gde jedno može povećati verovatnoću drugog. Studije su takođe ukazale da osobe sa prepoznatim kognitivnim oštećenjima imaju veći rizik od padova, što podržava ideju da padovi mogu biti indikator budućih neuroloških problema.
Napori za pronalaženjem efikasnih terapija za demenciju i dalje su u toku, s obzirom na porast broja novih slučajeva demencije svake godine. Rana identifikacija demencije može biti ključna za uspešno upravljanje ovim stanjem.
Studija je istakla potrebu za ranom intervencijom kako bi se identifikovali potencijalni prekursori demencije i omogućilo efikasno upravljanje kognitivnim zdravljem kod starijih osoba.
