Napravljen je izbor da se svaka reč uključi u ovu rečenicu. Svaka poruka, čak i najobičnija, napravljena je sa određenim okvirom na umu koji utiče na to kako se poruka percipira.
Studija efekata kadriranja je multidisciplinarna linija istraživanja koja istražuje kada, kako i zašto jezik utiče na one koji primaju poruku i kako utiče na njihov odgovor.
Ova višeznačna nauka je u centru pažnje u najnovijem broju Psihološke nauke u javnom interesu. Stiven Flusberg sa Vassar koledža i njegov tim pružaju sveobuhvatan pregled istraživanja efekata kadriranja, uključujući opisivanje istraživanja uobičajenih efekata kadriranja i taksonomije lingvističkih tehnika kadriranja. U celom radu oni potvrđuju moćne efekte kadriranja na društvo i načine na koje pojedinci percipiraju svet.
Upotreba ratnih metafora, na primer, stvara povećan osećaj hitnosti kada se koristi za opisivanje problema. Termini koji opisuju rat takođe mogu oblikovati naša uverenja oko određene teme. Prethodna studija je uporedila uticaj korišćenja reči „bitka“ i „putovanje“ da se govori o raku. Učesnici koji su čitali priču uokvirenu kao bitka verovali su da je dijagnoza raka fatalnija od onih koji su čitali priču uokvirenu kao putovanje.
„Metafore su posebno efikasne za oblikovanje uverenja o apstraktnim i složenim pitanjima kao što je rak jer koriste ono što znate – vaše kognitivne okvire – o konkretnijim, poznatijim domenima poput bitaka i putovanja“.
Autori su rad zaključili nizom preporuka koje treba uzeti u obzir za efikasno uokvirivanje i pomoći da se inspiriše razmišljanje o ulozi kadriranja u društvu.
„Dublje razumevanje psihologije kadriranja može poboljšati ne samo naše komunikacijske veštine i sposobnost da se krećemo u našim jezičkim okruženjima, već i naše izglede da stvari završimo“, napisali su. „Istraživanje koje smo pregledali služi kao podsetnik da vodimo računa i o rečima i frazama koje sami koristimo i o onima koje privlače našu pažnju ili izazivaju snažan emocionalni odgovor.
U komentaru objavljenom uz novine, Džejms Volš iz The Agency Fund-a je napisao da izveštaj daje argument za novi pogled na psihologiju kadriranja. Okviri su više od samo mentalnih prečica, objasnio je – oni takođe igraju temeljnu ulogu u spoznaji. Volš je istakao da se istraživanje okvira proširilo izvan psihologije, ističući njegov važan doprinos ekonomiji i vladinoj politici.
„Flusberg i saradnici pokazuju da smo prešli dug put u našem razumevanju okvira u poslednjih 100 godina“, napisao je Volš. „Dokazi koji se pojavljuju sugerišu da tek počinjemo da iskorištavamo njihov puni potencijal, međutim. Narednih 100 godina obećava da će biti još uzbudljivije.“
