Bajdenova administracija upozorila je Izrael da mora povećati količinu humanitarne pomoći koju dozvoljava ulazak u Gazu u narednih 30 dana ili bi mogao da rizikuje da izgubi pristup američkom finansiranju oružja.
Državni sekretar Antoni Blinken i ministar odbrane Lojd Ostin upozorili su svoje izraelske kolege u pismu od nedelje da do promena mora doći. Pismo, koje ponavlja američku politiku prema humanitarnoj pomoći i transferu oružja, poslato je usred pogoršanja uslova u severnoj Gazi i izveštava da je Izrael izveo napad na bolnički šator u centralnoj Gazi u kojem su poginule najmanje četiri osobe i izazvao požar koji je ostavio više od dve desetine sa teškim opekotinama.
Visoki zvaničnik odbrane rekao je u utorak da su Blinken i Ostin poslali pismo svojim izraelskim kolegama pošto su videli nedavno smanjenje pomoći koja je stigla do Gaze. Zvaničnik je rekao da je slično pismo koje je Blinken poslao u aprilu izazvalo konstruktivan odgovor i „konkretne mere Izraelaca“.
Zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti da bi razgovarao o internim razmatranjima, rekao je da je najnovije pismo način da se na sličan način reši problem.
Da bi Izrael nastavio da se kvalifikuje za strano vojno finansiranje, nivo pomoći koja stiže u Gazu mora da se poveća na najmanje 350 kamiona dnevno, Izrael mora da uvede dodatne humanitarne pauze i obezbedi povećanu bezbednost za humanitarne lokacije, rekli su Ostin i Blinken. Rekli su da Izrael ima 30 dana da odgovori na zahteve.
Izraelski zvaničnik je potvrdio da je pismo dostavljeno, ali nije razgovarao o sadržaju. Taj zvaničnik, koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o diplomatskom pitanju, potvrdio je da su SAD izrazile „humanitarnu zabrinutost“ i da vrše pritisak na Izrael da ubrza protok pomoći u Gazu.
Pismo, čije je kopiju izveštač Akiosa postavio na internet, poslato je tokom perioda rastuće frustracije u administraciji da je uprkos ponovljenim i sve glasnijim zahtevima da se smanji ofanzivne operacije, izraelsko bombardovanje dovelo do nepotrebnih smrtnih slučajeva civila i rizika od pada u region u mnogo širi rat.
„Posebno smo zabrinuti što su nedavne akcije izraelske vlade, uključujući zaustavljanje komercijalnog uvoza, uskraćivanje ili ometanje 90 odsto humanitarnih kretanja“ i druga ograničenja, sprečile protok pomoći, rekli su Blinken i Ostin.
Bajdenova administracija pojačava pozive svom savezniku i najvećem primaocu američke vojne pomoći da ublaži humanitarnu krizu u Gazi, istovremeno uveravajući da je američka podrška Izraelu nepokolebljiva neposredno pre američkih predsedničkih izbora za tri nedelje.
Finansiranje Izraela je dugo imalo težinu u američkoj politici, a Bajden je ovog meseca rekao da „nijedna administracija nije pomogla Izraelu više od mene“.
Grupe za humanitarnu pomoć strahuju da bi izraelski lideri mogli da odobre plan za zatvaranje humanitarne pomoći severnoj Gazi u pokušaju da izgladnjuju Hamas, koji bi mogao da uhvati stotine hiljada Palestinaca koji ne žele ili ne mogu da napuste svoje domove bez hrane, vode, lekova i gorivo.
Humanitarni zvaničnici UN rekli su prošle nedelje da je pomoć koja ulazi u Gazu na najnižem nivou u poslednjih nekoliko meseci. Oko 80 kamiona koji su prevozili pomoć ušlo je preko prelaza na severu Gaze od 1. oktobra, što je manje od otprilike 60 kamiona dnevno ranije, prema veb stranici UN koja prati isporuke.
COGAT, izraelsko telo koje omogućava prelaske pomoći u Gazu, negiralo je da su prelazi na severu zatvoreni.
Američki zvaničnici su rekli da je pismo poslato kako bi se Izrael podsetio i na njegove obaveze prema međunarodnom humanitarnom pravu i na pravnu obavezu Bajdenove administracije da obezbedi da isporuka američke humanitarne pomoći ne bude ometana, preusmerena ili obustavljena od strane primaoca američke vojne pomoći .
Izraelska ofanziva odmazde od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine ubila je skoro 42.000 ljudi u Gazi, prema podacima Ministarstva zdravlja teritorije, koje u svom broju ne pravi razliku između civila i boraca. U napadima Hamasa koji su pokrenuli rat ubijeno je oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, a militanti su oteli još 250.
Sjedinjene Države su potrošile rekordnih 17,9 milijardi dolara na vojnu pomoć Izraelu od početka rata u Gazi i dovele do eskalacije sukoba oko Bliskog istoka, navodi se u izveštaju za projekat Troškovi rata Univerziteta Braun.
Ta pomoć je omogućila Izraelu da kupi municiju vrednu milijarde dolara koju je koristio u svojim operacijama protiv Hamasa u Gazi i Hezbolaha u Libanu. Međutim, mnogi od tih udara takođe su ubili civile u obe oblasti.
