Polovina svih pacijenata sa sepsom primljenih u odeljenje hitne medicinske pomoći umrlo je u roku od dve godine, prema danskim istraživačima koji su istraživali faktore koji bi mogli da predvide ishode za ove pacijente.
Dr Finn E. Nielsen, viši naučnik na Odeljenju za kliničku epidemiologiju u Univerzitetskoj bolnici Arhus u Danskoj, rekao je Evropskom kongresu hitne medicine da su on i njegove kolege ispitivali smrtne slučajeve tokom dugog perioda praćenja u prospektivnoj studiji na 714 odraslih pacijenti primljeni u hitnu pomoć sa sepsom. Njihovi nalazi su otkrili nekoliko faktora rizika povezanih sa smrtnim slučajevima povezanim sa sepsom.
„Otkrili smo da su određeni faktori povećali rizik od smrti nakon sepse, uključujući, što nije iznenađujuće, poodmakloj dobi. Pored toga, stanja kao što su demencija, srčana oboljenja, rak i prethodna hospitalizacija sa sepsom u poslednjih šest meseci pre prijema takođe su povećala rizik od umirući tokom srednjeg perioda praćenja od dve godine“, rekao je on.
U izveštaju iz 2020. godine, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je istakla ograničenja i nedostatke u znanju o ishodima sepse, pri čemu postojeće studije imaju mešavinu dizajna, razlike u izvorima podataka i različite definicije sepse, od kojih su sve proizvele značajne varijacije u procene incidencije i smrti od ovog stanja.
SZO je pozvala na prospektivne studije kako bi se istražili dugoročni ishodi za pacijente sa sepsom.
Dr Nilsen, specijalista urgentne medicine, kardiologije i interne medicine, osnovao je grupu za istraživanje sepse u svom odeljenju za hitne slučajeve 2017. godine. Sadašnja studija je ispitivala ishode među pacijentima koji su primljeni sa sepsom u periodu od oktobra 2017. do kraja marta 2018. godine.
„Naša studija se oslanjala na bazu podataka o sepsi, koja je pružila dragocene informacije zasnovane na prospektivno prikupljenim podacima o pacijentima. Za razliku od često korišćenih rutinskih podataka registra, ovaj pristup je minimizirao greške i omogućio precizniji i detaljniji uvid u efekte sepse.“
U studiju je uključeno ukupno 2.110 pacijenata sa sumnjom na infekcije, od kojih je 714 razvilo sepsu. Istraživači su dobili podatke o umrlim iz danskog matičnog sistema, koji pruža ažurne informacije o svim danskim državljanima. Otkrili su da je nakon srednje dve godine, 361 (50,6%) pacijenata sa sepsom umrlo od bilo kog uzroka, uključujući sepsu. Starija starost povećava rizik od smrti za 4% za svaku dodatnu godinu života.
Štaviše, istorija raka je više nego udvostručila rizik (121%), ishemijska bolest srca (stanje u kojem se arterije koje dovode krv u srce sužavaju ili postaju blokirane nagomilavanjem masti) povećava rizik za 39%. demencija je povećala rizik za 90%, a prethodni prijem sa sepsom u poslednjih šest meseci povećao je rizik za 48%.
„Naša studija identifikuje nekoliko faktora rizika kojima bi medicinsko osoblje trebalo da daje prioritet za informacije, negu i naknadne provere. Verujemo da je ovo znanje korisno i za kliničare i za istraživače u oblasti akutne medicine“, rekao je dr Nilsen. „Prepoznavanje da je sepsa ozbiljna bolest sa visokim mortalitetom je ključno.“
Kako je studija sprovedena u jednom centru, potrebna su dalja istraživanja u većim, prospektivnim studijama.
„U ovoj studiji pokušali smo da rešimo neke od praznina u našem razumevanju epidemiologije sepse. Dali smo doprinos istrazi koja se, za razliku od mnogih drugih studija, zasniva na prospektivnim istraživanjima zasnovanim na elektronskim zdravstvenim kartonima“, rekao je on.
„Slične, ali veće studije o ishodima u vezi sa sepsom moraju se ponoviti u odeljenjima, regionima i zemljama kako bi se dobila sveobuhvatna epidemiološka slika sepse, uključujući dugoročne prognostičke aspekte fizičkih, mentalnih i kognitivnih poremećaja, i potencijalni uticaj ovih poremećaja. faktori rizika od smrti“.
Dr Nilsen i njegove kolege pokušali su da razviju model koji bi mogao da predvidi rizik od smrti na duži rok, ali su otkrili da njegova prediktivna moć nije dovoljno dobra.
„Iako smo identifikovali nekoliko faktora rizika koji jasno povećavaju rizik od smrti i koji bi trebalo da budu usredsređeni na kliničare i istraživače tokom procesa planiranja otpuštanja, kao i za razvoj budućih studija predviđanja, nismo bili u mogućnosti da napravimo sveukupni model pogodan za predviđanje mortaliteta. u kliničkoj praksi“, rekao je on.
„Postoji potreba za prospektivnim studijama o uticaju drugih faktora koji nisu ispitani u našoj studiji, uključujući različite komplikacije koje mogu nastati nakon hospitalizacije i nakon otpuštanja.“
Dr Nilsen je dodao: „Predstavićemo dodatne podatke na konferenciji. Uključivanje rezultata za otkazivanje organa u složeniji model je poboljšalo mogućnost predviđanja rizika od dugotrajne smrti nakon hospitalizacije. Ovo ima potencijalnu primenu u kliničkoj praksi i buduća istraživanja“.
Dr Barbra Bakus je predsedavajuća komisije za selekciju apstraktnih radova EUSEM-a. Ona je lekar hitne pomoći u Roterdamu, Holandija, i nije bila uključena u istraživanje.
Ona je rekla: „Sepsa je ozbiljno i potencijalno fatalno zdravstveno stanje. Incidencija sepse raste u nekoliko zemalja, ali do sada su postojale ograničene, pouzdane informacije o dugoročnim ishodima za pacijente koji razviju sepsu.
„Ova studija je pokazala određene faktore rizika koji bi trebalo da upozore kliničare na rizik od pacijenata sa sepsom sa povećanim rizikom od umiranja, kako bi mogli da ih prate i pažljivije prate. Potrebno je više istraživanja kako bismo bolje razumeli rizik faktori za povećan rizik od umiranja od sepse, što može pomoći u poboljšanju lečenja.“
