Istraživači Univerziteta u Adelajdi su pobliže pogledali kako da predvide prelazak na psihozu kod mladih ljudi koji ispunjavaju specifičan skup psihotičnih simptoma i sindroma ispod praga, koji se takođe nazivaju kriterijumima ultravisokog rizika (UHR).
Istraživanje UHR-a pruža bolji uvid u faktore rizika i zaštite za psihotične poremećaje, mehanizme koji pokreću nastanak ovih poremećaja i najefikasnije tretmane za odlaganje ili prevenciju pojave psihotičnih poremećaja i drugih štetnih ishoda kod mladih ljudi sa visokim rizikom.
Vanredni profesor Skot Klark, šef Odseka za psihijatriju, i postdoktorski istraživač dr Simon Hartman analizirali su podatke 1.245 UHR adolescenata od 1995. do 2020. kako bi kreirali prelazak na model psihoze. Njihovi nalazi su objavljeni u časopisu Svetska psihijatrija.
„Mentalno zdravlje mladih je trenutno glavna globalna briga sa sve većim brojem mladih ljudi koji se bore“, rekao je vanredni profesor Klark.
„Rana intervencija je pokazala da poboljšava ishode za mlade ljude sa novim bolestima mentalnog zdravlja.
„Kao deo našeg istraživanja, pokušavamo da pronađemo metode zasnovane na podacima kako bismo bolje identifikovali one koji su u riziku od bolesti mentalnog zdravlja kako bismo pomogli u ranoj intervenciji.
„Za naše istraživanje su nam potrebni veliki skupovi podataka poput onog koji smo agregirali u našoj studiji u saradnji sa Origenom, Melburn, i Centrom za mentalno zdravlje mladih na Univerzitetu u Melburnu.
„Skup podataka predstavlja Origenov akumulirani rad u istraživanju UHR-a u protekle tri decenije, a našu analizu podržava NHMRC centar istraživačke izvrsnosti (CRE) u predviđanju ranih mentalnih poremećaja i preventivnog tretmana (PRE-EMPT) na čelu sa profesorom Barnabijem Nelsonom.
„To je do sada najveći skup podataka o mladim ljudima u riziku od psihotičnog poremećaja i olakšaće istraživanje razvoja metoda zasnovanih na podacima u ovoj oblasti.“
Dr Hartman je rekao da studija pokazuje da se tačnost metoda zasnovanih na podacima vremenom pogoršava, usled promena u lečenju i kliničkim procesima, kao i promenama stanovništva.
„Naše istraživanje je identifikovalo potencijalne zamke u postojećim metodama kako bi se obezbedio siguran i uspešan prevod u kliničku praksu. Ovo će pomoći da se ovo polje približi primeni metoda zasnovanih na podacima u uslugama mentalnog zdravlja“, rekao je on. „Očekivali smo da će se učinak pogoršati tokom vremena na osnovu istraživanja iz drugih oblasti, ali smo bili iznenađeni obimom i njegovim kliničkim implikacijama.
„Bili smo zabrinuti da vremenske predrasude u postojećim modelima koji su na ivici primene u kliničkoj praksi možda neće dovesti do optimalnih odluka i potencijalno bi mogle naštetiti.
„Naši rezultati pokazuju da veći neorganizovani govor i neobičan sadržaj misli mereno Sveobuhvatnom procenom mentalnih stanja pod rizikom (CAARMS), veća ozbiljnost negativnih simptoma, niže društveno funkcionisanje i duže trajanje simptoma pre ulaska u UHR uslugu predviđaju prelazak u psihozu“.
Sada dr Hartman i vanredni profesor Klark znaju da postoji problem sa propadanjem podataka i skreću pažnju na to kako da ga isprave.
„Potencijalni nalazi ove sledeće faze će činiti deo budućnosti zdravstvenih sistema učenja koji imaju za cilj da konstantno ažuriraju znanje svakog pacijenta koristeći moć podataka i analitike, i vraćaju novo stečeno znanje kliničarima, medicinskim sestrama i drugoj zdravstvenoj zaštiti. zainteresovane strane“, rekao je dr Hartman.
