Italijanski ministar kulture podneo je ostavku u petak nekoliko dana nakon što je u suzama priznao aferu sa konsultantom ministarstva koja je osramotila vladu premijerke Đorđa Melonija.
Nakon što je stajala uz njega skoro dve nedelje dok je skandal nastajao, Meloni je prihvatila ostavku Đenara Sanđiulijana, člana njene krajnje desničarske partije Braća Italije, nazvavši ga „poštenim čovekom“.
Osim afere, skandal je uključivao spekulacije da je konsultantkinji Mariji Rozariji Boči dat pristup osetljivim vladinim dokumentima koji se odnose na predstojeći sastanak ministara kulture G-7.
To je izbilo prošlog meseca kada je Sangiuliano demantovao Boćinu najavu na društvenim mrežama da je formalno imenovana za savetnika za velike događaje u ministarstvu.
Od tada je punila svoj Instagram feed pobijanjima dok je Sangiuliano pokušavao da uguši oluju koja ju je okruživala. Oni su uključivali snimak koji je, kako se činilo, potvrdio njeno imenovanje i njeno insistiranje da je ministarstvo uvek plaćalo njene troškove uprkos Sangiulijanovom poricanju.
U intervjuu u srijedu na državnoj televiziji RAI, Sangiuliano je rekao da Boccino imenovanje nikada nije završeno zbog potencijalnog sukoba interesa u vezi sa aferom. Takođe je rekao da je lično snosio račun za njene troškove dok je bila na poslu u ministarstvu, i insistirao da ona nikada nije imala pristup osetljivom vladinom materijalu. Rekao je da je prekinuo kratku aferu 8. avgusta.
„Prva osoba kojoj moram da se izvinim, izuzetna osoba, je moja žena“, rekao je Sangiuliano u suzama. „Izvinjavam se Đorđi Meloni, koja mi je verovala, što sam stvorila sramotu za nju i vladu.
Sangiuliano je ostavio trag u ministarstvu tako što je smenio strance koji su bili direktori u vrhunskim italijanskim muzejima i postavio novog šefa Venecijanskog bijenala kako bi se suprotstavio onome što su neki videli kao godine levičarske pristrasnosti. Takođe je podržao novu cenu od 5 evra za ulaz u Panteon, najposećenije kulturno mesto u Italiji.
Meloni mu je u izjavi zahvalila na njegovom „izuzetnom radu koji je omogućio italijanskoj vladi da postigne važne rezultate u ponovnom pokretanju i valorizaciji velikog italijanskog kulturnog nasleđa, takođe van nacionalnih granica“.
