Dok su prethodne studije povezivale povremeni post sa prednostima kao što su smanjenje telesne težine i rizik od demencije, nova istraživanja na miševima ukazuju na potencijalnu negativnu stranu periodične apstinencije od hrane: povećanje rizika od raka.
Ovo otkriće prati prethodnu studiju koja je otkrila da je post kod miševa doveo do povećanja regenerativnih sposobnosti njihovih crevnih matičnih ćelija, štiteći od povreda i upale.
Sada je međunarodni tim istraživača utvrdio da se ovo povećanje proizvodnje matičnih ćelija ubrzava kako se miševi ponovo hrane nakon posta. Štaviše, ishrana može da unese mutagene – jedinjenja poput heterocikličnih amina u spaljenom mesu, koji mogu da izazovu genetske mutacije – koji povećavaju rizik od izazivanja kancerogenih tumora.
„Veća aktivnost matičnih ćelija je dobra za regeneraciju, ali previše dobrih stvari tokom vremena može imati manje povoljne posledice“, kaže biolog Omer Jilmaz sa Tehnološkog instituta u Masačusetsu (MIT).
„Post je veoma zdrav, ali ako nemate sreće i ponovo se hranite nakon posta, a budete izloženi mutagenu, kao što je ugljenisana šnicla ili nešto slično, možda zapravo povećavate svoje šanse za razvoj lezije koja može da prođe. da izazove rak“.
Intestinalne matične ćelije su među najzaposlenijim u telu, neprestano se dele i rastu kako bi ponovo napunile creva svakih 5 do 10 dana. Ovaj visok nivo aktivnosti takođe znači da su aberacije koje izazivaju rak verovatnije – a ta verovatnoća se još više povećava tokom perioda napunjenog posle gladovanja, pokazuje studija.
Tim je identifikovao biološki put, nazvan mTOR, kroz koji funkcionišu matične ćelije. Ovaj put je uključen u rast ćelija i metabolizam, a nakon posta povećava proizvodnju malih molekula zvanih poliamini, koji pokreću proliferaciju ćelija.
Ovi molekuli su ključni za pomoć telu da se oporavi i regeneriše nakon što je lišeno hranljivih materija i energije koju dobija redovnom ishranom. Međutim, studija pokazuje da se povećava i verovatnoća tumora, posebno u uslovima koji su povoljniji za rast raka.
„Mislimo da post i ponovno hranjenje predstavljaju dva različita stanja“, kaže molekularni biolog sa MIT-a Šinja Imada.
„U stanju natašte, sposobnost ćelija da koriste lipide i masne kiseline kao izvor energije omogućava im da prežive kada su hranljivi sastojci mali. A onda je stanje post-brzeg ponovnog hranjenja ono koje zaista pokreće regeneraciju.“
Prethodne studije su implicirale da bi post i dijete koje oponašaju post zapravo mogle biti korisne za smanjenje rizika od raka, a potencijalno čak i povećati efikasnost terapija protiv raka. Ipak, ove studije su se uglavnom fokusirale na uzdržavanje od hrane, bez razmatranja potencijalnih posledica prekida posta.
Dalja istraga bi mogla da pomogne u identifikaciji načina za promovisanje koristi uz ograničavanje rizika.
Kao što je često slučaj u ovakvim studijama, životinjski modeli nam mogu reći samo toliko. Prednosti i nedostaci mogu biti potpuno drugačiji kod naše vrste, što zahteva još više studija kako bismo produbili naše razumevanje.
„Želim da istaknem da je sve ovo urađeno kod miševa, koristeći veoma dobro definisane mutacije raka“, kaže Jilmaz. „Kod ljudi će to biti mnogo složenije stanje.“
Istraživanje je objavljeno u časopisu Priroda.