Mužjaci voćnih mušica postat će nesvesni fizičke opasnosti kako budu sve više angažovani u udvaranju i seksu, pokazuje novo istraživanje.
Istraživači sa Univerziteta u Birmingemu su pokazali da će potraga za željenom nagradom — u ovom slučaju ženka mušice — dovesti do toga da mužjak voćne mušice ignoriše pretnje kao što je grabež.
U studiji, objavljenoj u časopisu Priroda, tim je po prvi put uspeo da pokaže neuronske mreže u mozgu muve koje usmeravaju ovaj proces donošenja odluka, otkrivajući da neurotransmiter dopamin ima vodeću ulogu.
Vodeći istraživač dr Karolina Rezaval rekla je: „Svakoga dana donosimo odluke koje zahtevaju od nas da uravnotežimo mogućnosti i rizik – ali znamo malo o tome šta se dešava u našem mozgu dok donosimo ove izbore. Proučavanjem neuronskih puteva koji se aktiviraju u mozgova voćnih mušica možemo saznati više o ovim procesima. Dok muva pokušava da se udvara i da je blizu parenja, možemo jasno videti da kada se uvede pretnja, ona je jednostavno ne vidi.“
U svom eksperimentu, istraživači su koristili dvofotonsku mikroskopiju da vide koji su neuroni u mozgu muve aktivirani tokom udvaranja. Tim je uveo veštačku pretnju koristeći svetlost i senku da simulira efekat predatora koji leti u blizini.
Dr Lori Kazale-Debat, vodeći istraživač u Rezavalovoj grupi na Univerzitetu u Birmingemu, rekla je: „Tokom ranijih faza udvaranja, otkrili smo da je prisustvo pretnje pokrenulo određene vizuelne neurone u mozgu koji ometaju neurone kojima upravlja serotonin. Ovo podstiče muve da napuste svoje udvaranje i izbegnu pretnju, međutim, kako udvaranje napreduje, povećanje dopamina blokira ključne senzorne puteve, smanjujući sposobnost muve da odgovori na pretnje i dovodi do toga da se fokusira na parenje.“
Dr Rezaval objašnjava: „Životinja mora odlučiti o tome šta je najvažnije. Dopamin je ključan za ovaj proces donošenja odluka, ali nivoi dopamina su usko povezani sa blizinom cilja — koliko je verovatan uspeh?“
„Možete videti ovu vrstu motivacije u igri sve vreme među ljudima. Zamislite da se penjete na planinu i blizu ste vrha“, dodala je dr Liza Šoneman, vođa grupe sa Freie Universitat Berlin i ključni saradnik na studiju. „Ako se vremenske prilike promene i uslovi postanu opasni, mogli biste zanemariti tu pretnju jer ste tako blizu svom cilju.“
Dr Rezaval zaključuje: „Naša studija pokazuje da kako udvaranje napreduje, dopamin se povećava, delujući kao senzorni filter koji blokira ometanja i pomaže životinji da se fokusira na zadatak kada je blizu svog cilja. Uzbuđeni smo da istražimo da li je ovo opšti mehanizam za donošenje odluka koji je prisutan i kod sisara, uključujući ljude.“