Danas nije neuobičajeno videti decu prilepljenu za svoje ekrane. U stvari, 80% roditelja sa decom od 11 godina ili mlađom kaže da njihova deca gledaju IouTube video snimke, prema anketi Pev Research Center-a iz 2020. Polovina ovih roditelja kaže da njihova deca gledaju video zapise svaki dan — neki čak i nekoliko puta dnevno.
Ali predugo gledanje u ekran može negativno uticati na dobrobit dece – čak i na stvaranje zavisnosti. Prema istraživanju, deca pokazuju manje radoznalosti, samokontrole i emocionalne stabilnosti kada im vreme ispred ekrana prelazi jedan sat dnevno. Takođe je veća verovatnoća da će doživeti anksioznost i depresiju i patiti od poremećaja sna, gojaznosti i oštećenih društvenih veština. Čak i kratki, brzi video snimci imaju posledice, utičući na samoregulaciju i radno pamćenje male dece.
Verujem da je neophodno istražiti kako koristiti tehnologiju na način koji može pozitivno uticati na sposobnost dece da razmišljaju i komuniciraju. Audio knjige predstavljaju ubedljiv slučaj.
Počevši od oko tri i po godine, većina dece može da razume jednostavne priče i bajke. Audio knjige mogu biti posebno korisne tokom vožnje automobilom, rutine pre spavanja i tihe igre. Za decu školskog uzrasta, oni mogu da angažuju nevoljne čitaoce pružanjem alternativnog načina da iskuse knjige. I što je najvažnije, oni mogu da neguju intelektualni rast dece — mnogo više od video zapisa.
Evo pet načina na koje audio knjige mogu poboljšati sposobnost dece da uče:
Za razliku od video zapisa, koji pružaju vizuelne i slušne stimuluse, audio knjige se oslanjaju isključivo na slušanje. Ovo podstiče decu da vizualizuju priču u svojim mislima, obučavajući ih da koriste svoju dobrovoljnu maštu. Nasuprot tome, pasivni video snimci pružaju unapred oblikovane slike koje ne zahtevaju dobrovoljnu maštu.
Za razliku od nevoljne imaginacije, koja se dešava spontano i nenamerno, kao što je u snu tokom spavanja, dobrovoljna mašta je nameran napor da se u umu stvore nove slike. Ljudi se ne rađaju sa ovom sposobnošću. Umesto toga, mora se aktivno razvijati tokom detinjstva kroz razgovore i bavljenje pričama i bajkama.
Istraživanja pokazuju da dobrovoljna mašta vodi ka poboljšanju veština rešavanja problema. U stvari, treniranje dobrovoljne mašte je ključno za intelektualni razvoj.
Slušanje audio knjiga zahteva od dece da se fokusiraju i obrate pažnju na izgovorenu reč, promovišući razvoj veština slušanja. Za razliku od pasivne konzumacije video zapisa, gde vizuelna komponenta dominira pažnjom deteta, razumevanje audio knjige zahteva aktivno slušanje. Ovo može poboljšati sposobnost deteta da se koncentriše i zadrži pažnju na duže periode.
Audio knjige su dragoceno sredstvo za proširenje dečijeg rečnika i poboljšanje jezičkih veština. Izlaganje bogatom i raznovrsnom jeziku omogućava deci da se susreću sa novim rečima i frazama u kontekstu, što pomaže u razumevanju i zadržavanju.
U poređenju sa štampanim knjigama, audio knjige imaju ekspresivnu naraciju, koja može da modelira pravilan izgovor, intonaciju i ritam.
Audio knjige mogu podstaći osećaj nezavisnosti kod male dece jer stvaraju sopstvenu jedinstvenu viziju scena i događaja opisanih u knjizi. Ovo može razviti naviku samostalnog učenja dok deca prate složene narative, zaključuju značenje i prave veze između različitih delova priče. Ovaj pristup samousmerenom učenju može poboljšati samopoštovanje i veštine učenja i postaviti jaku osnovu za budući akademski uspeh.
Prekomerno vreme ispred ekrana može da napreže oči dece, što dovodi do neprijatnosti i potencijalnih dugoročnih problema sa vidom, uključujući kratkovidost. Audio knjige, s druge strane, eliminišu potrebu za ekranima, dajući dečijim očima preko potreban odmor.
Audio knjige su moćno sredstvo za unapređenje kognitivnog i jezičkog razvoja deteta, a mnoge su dostupne besplatno u lokalnim bibliotekama ili u aplikacijama kao što je LibriVok. Kako roditelji i vaspitači nastoje da neguju pametniju i sveobuhvatniju decu, audio knjige mogu da igraju značajnu ulogu.
