Porodica glumca Brusa Vilisa, najpoznatijeg po filmskoj franšizi Umri muški, objavila je 2022. da se povlači iz glume jer je imao poremećaj mozga koji je uticao na njegovu sposobnost govora. Njihova izjava je to nazvala afazijom, što je stečeni gubitak jezičkih veština.
Porodica je 2023. ažurirala Vilisovo stanje, rekavši da je od tada napredovalo i da je preciznije dijagnostikovana kao „frontotemporalna demencija“. Taj je opis zamutio neke medijske izveštaje i uneo zabunu u javnosti oko ionako komplikovane teme.
Tačan naziv stanja je frontotemporalna degeneracija. To je jedan od osnovnih procesa bolesti koji može izazvati primarnu progresivnu afaziju (PPA), kaže Esther Kim, patolog govornog jezika, predsedavajuća Odeljenja za komunikacione nauke i poremećaje na Fakultetu za rehabilitacionu medicinu Univerziteta u Alberti i član Neurologije i Institut za mentalno zdravlje.
Prva stvar koju Kim pojašnjava jeste da PPA nije tipičan oblik demencije, koji utiče na pamćenje, već je retka prezentacija gde su prvi delovi mozga za jezik pogođeni. Ali zbog osnovnih uzroka PPA, na kraju sledi demencija uključujući gubitak pamćenja.
Ona takođe ističe da afazija može imati različite uzroke. Tipična afazija je najčešće uzrokovana moždanim udarom, ali može biti i rezultat tumora na mozgu ili traumatskih povreda poput prostrelnih rana, sudara automobila ili padova. S druge strane, PPA je sindrom — grupa simptoma sa različitim osnovnim uzrocima — pa se često sumnja na njega kada ne postoji alternativno objašnjenje za oštećenje jezika.
Kim se složio da pomogne u razjašnjavanju drugih nesporazuma o PPA, koji je klinički priznat tek poslednjih 15 godina.
Primarna progresivna afazija je redak sindrom koji pogađa jednog od 100.000 ljudi, kaže Kim, pozivajući se na studiju iz 2022. Može biti uzrokovano nekoliko osnovnih bolesti, uključujući frontotemporalnu degeneraciju, bolest Levijevog tela ili Alchajmerovu bolest.
Ti procesi izazivaju atrofiju (skupljanje) moždanog tkiva u režnjevima iza čela i iza ušiju, uglavnom u levoj hemisferi mozga – oblastima važnim za obradu jezika.
Rani simptomi uključuju probleme sa pronalaženjem reči ili sposobnošću da se prizove prava reč tokom komunikacije.
U zavisnosti od toga koji podtip PPA osoba ima i koji delovi mozga su zahvaćeni, simptomi mogu napredovati do problema u imenovanju poznatih objekata i do grešaka u pravljenju ispravnih zvukova za govor. Ali sami simptomi pronalaženja reči mogu početi čak i deceniju pre nego što se pojave drugi simptomi.
PPA se obično javlja u ranijoj dobi od Alchajmerove bolesti ili tipične demencije kod ljudi u 50-im i 60-im godinama.
„Oni su na vrhuncu karijere i simptomi traženja reči se često pripisuju stresu“, kaže Kim. „Dakle, može se pogrešno dijagnostikovati ili se ponekad prebrisati.“
Poznata je prevalencija i povećan rizik od depresije među pacijentima čija je afazija uzrokovana moždanim udarom, jer gubitak sposobnosti komunikacije može dovesti do gubitka posla i društvenih mreža. Sve se to takođe odnosi na PPA, kaže Kim, ali pošto je to progresivno stanje bez leka, depresija je još veći rizik.
Ako je osnovni proces bolesti PPA Alchajmerova bolest, mogu se koristiti lekovi za tu bolest. Ali lečenje se obično koncentriše na održavanje komunikacije i funkcionisanja kvaliteta života kroz psihološku podršku i govorno-jezičku terapiju. Kimovo odeljenje sprovodi klinike za pacijente sa svim vrstama afazije, sa grupnim i individualnim programiranjem za podučavanje strategija za pronalaženje reči i kako da koriste neverbalna komunikaciona pomagala kao što su gestovi, sveske, kamere telefona i aplikacije.
„Postavili smo ih pred pad koji će doći, tako što smo učvrstili osnovni rečnik koji im je važan — stvari kao što su imena članova porodice“, kaže Kim.
Svakog septembra, U od A takođe upravlja kampom Alberta Aphasia na jezeru Gull, u blizini Red Deer-a, Alta., pružajući ljudima sa afazijom i članovima njihovih porodica kombinaciju rekreativnih i terapeutskih aktivnosti, kao i društvene veze. Registracija je sada otvorena za 2024.
Kao i kod demencije, nema srebrnog metka. Istraživači kažu da mere koje se podstiču za smanjenje rizika od bilo koje demencije – zdrava ishrana, redovno vežbanje, održavanje idealne težine i nepušač – svakako važe.
„Pojavljuje se sve više istraživanja koja pokazuju da je održavanje društvenih mreža jedna od najvećih stvari koje treba učiniti da se ovo spreči“, napominje Kim. Sa društvenim vezama, kaže ona, „više komunicirate, koristite svoj mozak i izazivate sebe.“
