Učenici srednje škole u Stokholmu započeli su novi program obrazovanja o istoriji i geopolitici NATO-a, postavljajući pitanja poput: „Da li je pridruživanje NATO-u povećalo pretnju za Švedsku?“ Ova inicijativa dolazi nakon što je Švedska postala 32. članica Zapadne vojne alijanse u martu, završavajući 200-godišnju politiku neutralnosti, što je izazvalo zabrinutost među mnogima, uključujući tinejdžere.
Masai Bjorkvol, koji je pomogao u osmišljavanju ovog obrazovnog programa, objašnjava da su učenici srednje škole Viktor Ridberg bili zabrinuti zbog mogućnosti rata nakon izjava visokih vojnih i civilnih zvaničnika o potencijalnoj ruskoj pretnji. Ove izjave su izazvale porast pitanja o ratu na nacionalnoj liniji za pomoć deci.
Bjorkvolov nastavni plan ima za cilj da demistifikuje NATO i njegove implikacije za učenike. Jedna lekcija uključuje diskusiju o NATO-ovom članu 5, klauzuli o kolektivnoj odbrani, naglašavajući da ona ne znači automatski vojni odgovor.
Studentkinja Linnea Ekman smatra da član 5 ne povećava pretnju, dok Edit Maksens izražava zabrinutost da članstvo u NATO-u može dovesti do rata, iako se oseća sigurnije sa NATO zaštitom.
Nacionalna linija za pomoć deci beleži sve veći broj poziva dece koja pitaju da li članstvo u NATO-u povećava rizik za Švedsku, što ranije nije bilo uobičajeno pre ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine.
Program, razvijen u saradnji sa javno finansiranom agencijom UR, uključuje seriju video programa i nastavnih materijala o NATO-u, koji su do sada dosegnuli oko 100.000 švedske dece.
Za starije učenike, Bjorkvol postavlja izazovnije pitanje: da li Švedska treba da se uskladi sa autoritarnim zemljama poput Turske i Mađarske, koji su mesecima odlagali članstvo Švedske u NATO-u. Odeljenje je podeljeno, a 15-godišnji Adam Sahlen priznaje da je teško doneti zaključak, ali prepoznaje prednosti saradnje u vojnom smislu.
Bjorkvol nastoji da ostane neutralan i podstakne učenike da postanu zreli, demokratski građani koji će moći svesno da glasaju u budućnosti.
