Tim stručnjaka za istraživanje multiple skleroze (MS) preporučuje strukturirani pristup proučavanju mehanizama vežbanja za poboljšanje ishoda za multiplu sklerozu (MS).
U preglednom članku, „Fokusiranje na neuronske mehanizme prednosti treninga vežbanja kod multiple skleroze“, objavljenom u MultiplA sklerozA i srodni poremećaji 16. aprila 2024., oni naglašavaju vrednost usvajanja okvira eksperimentalne medicine radi optimizacije razvoja, evaluacije i primene. intervencija vežbanjem u rehabilitaciji MS.
MS je hronična i često onesposobljavajuća bolest centralnog nervnog sistema (CNS) koja narušava motoričke i kognitivne funkcije, pogađajući milione pojedinaca širom sveta. Iako su farmakološki tretmani efikasni u prevenciji relapsa MS, oni nisu dizajnirani za poboljšanje funkcija na koje bolest negativno utiče.
Vežbanje je identifikovano kao efikasna intervencija sa potencijalom da poboljša neurološke simptome MS. Međutim, njegov potencijal nije u potpunosti realizovan zbog nedoslednih metodologija u oblasti nauke o vežbanju i nedostatka razumevanja osnovnih mehanizama.
„Razumevanjem kako vežba utiče na funkciju CNS-a u MS, možemo da dizajniramo i optimizujemo intervencije koje poboljšavaju mobilnost, spoznaju i kvalitet života“, rekao je glavni autor dr Brajan M. Sandrof, pomoćnik direktora Centra za neuropsihologiju i Istraživanje neuronauke u Kessler fondaciji i direktor Laboratorije za istraživanje neurorehabilitacije vežbi Centra.
U članku, Sandroff i njegove kolege pregledaju trenutnu literaturu o vežbanju vežbanja u MS i ocrtavaju okvir eksperimentalne medicine kao put za ubrzanje napretka na nivou celog polja radi bolje integracije treninga vežbanja u protokole rehabilitacije MS.
Ovaj okvir se sastoji od četiri glavna koraka: identifikovanje ciljeva CNS-a za intervenciju, odabir ishoda koji odražavaju ciljeve CNS-a, razvoj intervencija koje moduliraju te ciljeve i sprovođenje snažnih kliničkih ispitivanja kako bi se precizno odredilo u kojoj meri su promene u CNS ciljevima razlog za vežbanje. -povezana poboljšanja kliničkih ishoda.
„Usvajanje ovog okvira i saradnja u različitim disciplinama podstiče komunikaciju između osnovnih istraživanja i kliničkih primena, pomažući praktičarima da prevedu nalaze u terapijske intervencije u stvarnom svetu“, rezimirao je dr Sandrof. „Ovaj sistematski pristup će povećati naš napredak ka protokolima zasnovanim na dokazima, na kraju poboljšati rezultate rehabilitacije vežbanjem za osobe sa MS“, zaključio je on.
