Postoji veliki i sve veći broj dokaza koji ukazuju na potencijalno negativne uticaje društvenih medija na mentalno zdravlje, od njihove zavisničke prirode do poremećaja u obrascima spavanja do uticaja na sliku o telu. Sada, nova studija koja je izašla sa Zdravstvenog fakulteta Univerziteta u Jorku otkrila je da su mlade žene koje su napravile pauzu na društvenim mrežama na samo nedelju dana imale značajan porast u samopoštovanju i imidžu o telu – posebno kod onih najranjivijih na internalizaciju tankih ideala.
„Statističar u meni je bio uzbuđen – ne vidimo često tako velike efekte u mojoj oblasti istraživanja psihologije jer je ljudsko ponašanje komplikovano i postoji mnogo varijabilnosti“, kaže profesorka psihologije Dženifer Mils, koautorka rada.
„Nadamo se da se ova studija može koristiti da pomogne u zaštiti mladih ljudi i da utiče na kompanije društvenih medija da korisnicima daju više agencija u načinu na koji komuniciraju sa ovim platformama.
Smatra se da je članak, objavljen ove nedelje u časopisu Body Image, prvi koji se posebno bavi pauzama na društvenim mrežama i imidžom tela. Mils, čija je laboratorija bila na čelu ove vrste istraživanja, sarađivala je na radu sa diplomiranim istraživačem Lindzi Samson i dodiplomskom Olivijom Smit, obe studentima u Jorku. Očekivali su da će možda biti izazova za zapošljavanje, ali ispostavilo se da je postojao entuzijazam da se napravi pauza na društvenim mrežama među 66 studentkinja prve godine studija koje su učestvovale.
Polovini je naloženo da nastavi sa društvenim mrežama kao i obično, dok je drugoj polovini data uputstva da se uzdrže od Instagrama, Facebooka, Tvitera i TikToka i drugih društvenih medija nedelju dana. Oni su sproveli početna istraživanja pre eksperimenta i ponovo testirali učesnike nakon završetka nedelje.
„Postoji prirodna varijabilnost u tome kako ljudi osećaju svoje telo i sebe uopšte, pa smo to uzeli u obzir statistički, a čak i nakon toga su i dalje postojale značajne razlike između grupa nakon nedelju dana“, kaže Mils, koji je i direktor kliničke obuke za diplomski program psihologije.
Razlike u pejzažu društvenih medija su izuzetne u poređenju sa onim kada je Mils počeo da istražuje poremećaje u ishrani i efekte medija, poput časopisa namenjenih ženama.
„U to vreme ste mogli da provedete samo toliko minuta ili sati gledajući modne i kozmetičke časopise, a oni su izlazili samo jednom mesečno. Postojala je ograničena količina sadržaja kojoj biste bili izloženi. Sa društvenim medijima to je beskonačno. Uvek je novo i novo, što pokreće sistem nagrađivanja našeg mozga koji nas tera da želimo sve više i više nečega.“
Mils kaže da se poboljšanja pronađena u ovoj studiji mogu objasniti i time što žene provode daleko manje vremena baveći se ponašanjima za koja se zna da imaju štetan efekat, kao što su poređenja sa drugima, ali su možda i zamenile društvene medije zdravijim ponašanjem.
„Ako provodimo više vremena u stvarnom životu, družimo se sa prijateljima, spavamo, izlazimo napolje, vežbamo, moglo bi doći do sekundarnog ponašanja koje popunjava prazninu koju ostavljaju društveni mediji. Buduća istraživanja će to pokušati da razdvoje.“
