Naučnici su dostigli prekretnicu u istraživanju astme kod dece. Prvi put su razjasnili kako određeni genetski defekt kod dece u početku dovodi do čestih infekcija, a kasnije do astme. Studija, objavljena u American Journal of Respiratoriyand Critical Care Medicine, nudi novi pristup terapijskim intervencijama. To je rezultat bliske saradnje između Helmholc Minhena, Tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM), Centra za alergije i životnu sredinu (ZAUM) i Nemačkog centra za istraživanje pluća (DZL).
U prvim godinama života, svako treće dete razvije rani oblik astme. Među njima, 80% ima genetski defekt na hromozomu 17. Ova deca imaju česte napade zviždanja izazvane virusom i kasnije napreduju do astme. Mehanizmi koji leže u osnovi genetskog defekta ranije su bili nepoznati, zbog čega su pedijatri mogli da leče samo simptome, ali ne i uzrok.
„Sada smo otkrili zašto genetski defekt čini decu sklonijom virusnim infekcijama, što predstavlja veliki rizik od progresije u astmu“, kaže dr Konstance Jakvert, prvi autor studije.
Prethodne epidemiološke studije su već sugerisale da je genetski defekt povezan sa virusnim infekcijama. Zbog toga su istraživači istraživali tkivo nazalne sluzokože 261 deteta sa piskom koristeći četke za izdvajanje nekih ćelija iz nosne šupljine. Ova metoda je relativno neinvazivna, ali omogućava procenu celokupnog skupa genskih transkripata u ovim nazalnim ćelijama (transkriptom).
Time je bilo moguće identifikovati promene i obrasce („nazotipove“) u ekspresiji gena koji su veoma različiti kod dece sa i bez genetskog defekta.
Nakon pažljivog pregleda, istraživači su otkrili da genetski defekt izaziva povećanu ekspresiju proteina GSDMB. Ovaj protein formira pore i ključan je za imunološki odgovor. Tim je otkrio da genetski pojačana ekspresija GSDMB zauzvrat izaziva poremećen odgovor interferona.
Poznato je da su interferoni kritični za ćelijski odgovor na virusne infekcije. Postoje tri klase interferona. Istraživači su primetili da nazalne ćelije dece sa genetskim defektom izražavaju više interferona tipa 2, ali manje interferona tipa 1 i 3. Ove poslednje su, međutim, važne za odbranu od virusa. Zbog toga genetski defekt na kraju čini decu sklonijom virusnim infekcijama i samim tim povećava rizik od astme.
„Sada znamo da genetski defekt na hromozomu 17 dovodi do specifičnog obrasca ekspresije gena na koji možemo uticati ili čak ispraviti. Cilj nam je da popravimo odbrambeni defekt dečjih disajnih puteva. Radimo na novim lekovima, sprejevima za inhalaciju, koji podržavaju odbranu od virusa stimulisanjem epitelne barijere za prikladniji odgovor“, kaže prof. Carsten Schmidt-Veber, koji je vodio studiju u Helmholtz Minhenu i TUM-u.
„Rane virusne infekcije će verovatno promeniti imuni sistem dece i prekinuti toleranciju na normalno bezopasne alergene, što će zauzvrat podstaći razvoj astme. Stoga, ako se infekcije mogu efikasnije kontrolisati novim lekovima koji ciljaju na genetski defekt, nadamo se da će manje deca će razviti astmu“, kaže prof. Erika fon Mutijus, ko-voditelj studije.
