Važne razlike u tome kako nazalne ćelije mladih i starijih ljudi reaguju na virus SARS-CoV-2, mogle bi da objasne zašto deca obično imaju blaže simptome COVID-19, otkriva nova studija koju su vodili istraživači sa UCL i Wellcome Sanger Institute.
Studija, objavljena u Nature Microbiology, fokusirala se na rane efekte infekcije SARS-CoV-2 na ćelije koje su prvo bile na meti virusa, ljudske epitelne ćelije nosa (NEC).
Ove ćelije su donirane od zdravih učesnika iz bolnice Great Ormond Street (GOSH), Universiti College London Hospital (UCLH) i Kraljevske slobodne bolnice, uključujući decu (0-11 godina), odrasle (30-50 godina) i, po prvi put, vreme, starije osobe (preko 70 godina).
Ćelije su potom kultivisane korišćenjem specijalizovanih tehnika, omogućavajući im da ponovo izrastu u različite tipove ćelija koje ste prvobitno pronašli u nosu. Koristeći tehnike sekvenciranja jednoćelijske RNK koje omogućavaju naučnicima da identifikuju jedinstvene genetske mreže i funkcije hiljada pojedinačnih ćelija, tim je identifikovao 24 različita tipa epitelnih ćelija. Kulture iz svake starosne grupe su zatim ili lažno zaražene ili zaražene SARS-CoV-2.
Istraživači su otkrili da su, nakon tri dana, NEC kod dece brzo reagovali na SARS-CoV-2 povećanjem interferona (prva linija antivirusne odbrane tela) – ograničavajući replikaciju virusa. Međutim, ovaj rani antivirusni efekat postao je manje izražen sa godinama.
Istraživači su takođe otkrili da NEC kod starijih osoba ne samo da proizvode više infektivnih virusnih čestica, već su takođe iskusili povećano izlučivanje i oštećenje ćelija.
Snažan antivirusni odgovor u NEC-ima dece mogao bi da objasni zašto mlađi ljudi obično imaju blaže simptome. Nasuprot tome, povećana oštećenja i veća replikacija virusa pronađena u NEC kod starijih osoba mogu biti povezani sa većom ozbiljnošću bolesti uočenom kod starijih odraslih osoba.
Voditeljica projekta, dr Kler Smit (vanredni profesor na UCL Great Ormond Street Institute of Child Health), rekla je: „Naše istraživanje otkriva kako se tip ćelija koje imamo u nosu menja sa godinama i kako to utiče na našu sposobnost da se borimo protiv SARS-a. -Infekcija CoV-2 može biti ključna u razvoju efikasnih antivirusnih tretmana prilagođenih različitim starosnim grupama, posebno za starije osobe koje su pod većim rizikom od teškog COVID-19.
Ko-viši autor, dr Kerstin Meier (Institut Vellcome Sanger), rekla je: „Sprovođenjem SARS-CoV-2 infekcija epitelnih ćelija in vitro i proučavanjem odgovora sa sekvenciranjem pojedinačnih ćelija, dobijamo mnogo detaljnije razumevanje kinetiku virusne infekcije i vide velike razlike u urođenom imunološkom odgovoru između tipova ćelija.“
Deca zaražena SARS-CoV-2 retko napreduju do respiratorne insuficijencije, ali rizik od smrtnosti kod zaraženih osoba starijih od 85 godina ostaje visok, uprkos vakcinaciji i poboljšanju mogućnosti lečenja.
Istraživanje naglašava važnost razmatranja starosti kao kritičnog faktora kako u istraživanju tako i u lečenju zaraznih bolesti.
Ko-stariji autor, dr Marko Nikolić (UCL Division of Medicine), rekao je: „Fascinantno je da kada oduzmemo imune ćelije iz nazalnih uzoraka, a ostanu samo nazalne epitelne ćelije uzgojene u posudi, još uvek možemo da identifikujemo starosne razlike u odgovoru našeg tela na SARS-CoV-2 između mladih i starijih kako bismo objasnili zašto su deca generalno zaštićena od teškog COVID-19.“
Dr Smit je dodao: „Razumevanje ćelijskih razlika na početku infekcije je samo početak. Sada se nadamo da ćemo istražiti dugoročne implikacije ovih ćelijskih promena i testirati terapijske intervencije koristeći naš jedinstveni model ćelijske kulture. Ovaj ‘zlatni standard’ ‘ sistem je moguć samo uz podršku naših finansijera i spremnost učesnika da dostave svoje uzorke.
Tim predlaže da buduća istraživanja treba da razmotre kako starenje utiče na odgovor tela na druge virusne infekcije.
