Švedski premijer Ulf Kristersson prokomentarisao je namere Rusije da preduzme „mere vojne i tehničke prirode” kao odgovor na pristupanje zemlje Severnoatlantskoj alijansi, što će se desiti u bliskoj budućnosti.
On je to rekao u komentaru novinskoj agenciji TT.
Dan ranije, 27. februara, ruska ambasada u Stokholmu objavila je podužu izjavu u kojoj komentariše odobravanje pristupanja Švedske svim članicama Alijanse.
U njemu je ogorčena odlukom švedske vlade da odustane od neutralnosti i pominje niz istorijskih ličnosti koje su se ranije izjašnjavale protiv toga („zaboravljajući“ da je razlog za odluku Švedske agresija Moskve na Ukrajinu u punom obimu).
Suština opoziva ruskih diplomata iznesena je u poslednja dva paragrafa, gde oni u ime Ruske Federacije obećavaju da će „koristiti protivmere političke i vojno-tehničke prirode u cilju minimiziranja pretnji po njenu nacionalnu bezbednost“.
Njihov konkretan sadržaj zavisiće od uslova i stepena integracije Švedske u NATO, posebno od mogućeg smeštaja trupa, municije i naoružanja Alijanse u ovoj zemlji“, zaključili su oni.
Švedski premijer Kristersson je, komentarišući ovaj opus, izjavu ruske ambasade nazvao očekivanom. „Tako je bilo i kada je Finska ušla u NATO. Poznato je da se Rusiji ne sviđa što ni Švedska ni Finska neće postati članice NATO-a, ali mi smo ti koji odlučujemo o našem izboru“, dodao je on.
Kristersson je napomenuo da Švedska već doživljava sajber napade i pokušaje da utiče na Rusiju, ali je dodao da su vlasti u pripravnosti i da vide šta Rusi rade.
Kako je saopšteno, konačno se Švedsko sticanje članstva u NATO ponovo veštački odlaže zbog činjenice da Mađarska još nije poslala dokument o ratifikaciji Vašingtonu, obrazlažući to predsedničkim izborima u njenoj zemlji.
