U svojim srednjim tinejdžerskim godinama tokom 1970-ih, Marten de Vit je imao jake bolove u zglobovima u više delova tela. Morao je da čeka još tri godine do 19. godine pre nego što mu je dijagnostikovan artritis.
„U to vreme na artritis se gledalo kao na nešto za starije, a ne za tinejdžere“, rekao je de Vit, holandski rodom koji sada ima 62 godine.
De Vitov oblik artritisa je teško dijagnostikovati i može ozbiljno ograničiti svakodnevnu aktivnost. Nazvan psorijatični artritis ili PsA, često potiče od nezarazne kožne bolesti koja se zove psorijaza, koja uzrokuje da ćelije kože rastu brže nego obično i rezultiraju svrbežom i ljuskavim mrljama uglavnom na laktovima, kolenima i vlasištu.
Tokom protekle dve decenije, postignut je napredak u lečenju PsA, iako je otkrivanje i dalje teško. De Vit je rekao da se njegovo stanje poboljšalo od pojave grupe lekova 2000-ih koji uključuju imunomodulatore, monoklonska antitela i krvne proizvode (a koji se zajednički nazivaju biološkim lekovima).
„Bukvalno sam mogao da osetim kako bol nestaje iz mojih ruku, kolena, stopala“, rekao je.
De Vit predstavlja organizaciju pacijenata za reumatska—ili inflamatorna—stanja uključujući PsA i predsedava studijskom grupom za kolaborativno istraživanje u Evropskoj alijansi udruženja za reumatologiju sa sedištem u Švajcarskoj, koja se takođe naziva EULAR.
EULAR je deo istraživačkog projekta koji je dobio sredstva EU za poboljšanje otkrivanja PsA i možda čak i za sprečavanje njegovog početka. Ranija dijagnoza bi smanjila rizik od zdravstvenih efekata izazvanih PsA, kao što je zapaljenje zglobova.
Nakon kasne dijagnoze PsA, de Vit je 1990-ih imao potpunu zamenu kolena i bio je primoran zbog upornih bolova u zglobovima u celom telu da napusti posao trenera u kompaniji.
Pod nazivom HIPPOCRATES, projekat u koji je uključen EULAR traje pet godina do sredine 2026. godine, a finansira ga i evropska farmaceutska industrija kroz partnerstvo pod nazivom Inicijativa za inovativne lekove ili IMI. HIPPOCRATES-a zajedno vode dva profesora na Univerzitetskom koledžu u Dablinu u Irskoj: Stiven Penington, istraživač proteomike, i Oliver FicDžerald, konsultant reumatolog.
„Mnogi ljudi završavaju sa kasnom dijagnozom kada već postoje značajna područja oštećenja koja se ne mogu preokrenuti“, rekao je FicDžerald.
Psorijaza pogađa oko 2% ljudi širom sveta, uključujući 6,4 miliona u Evropi. Među njima je i troje de Vitove dece, sada u svojim 30-im godinama, od kojih su sva bolovala od psorijaze od tinejdžerskih godina.
Do 30% ljudi sa psorijazom razvije PsA. Ali teško je znati koji pacijenti sa psorijazom će dobiti PsA i kakav će biti efekat specifičnih tretmana.
„Nemamo nikakve testove ili indikatore koji predviđaju koji će lekovi delovati kod kojih ljudi“, rekao je de Vit.
HIPPOCRATES okuplja 27 učesnika iz cele Evrope sa širokim spektrom stručnosti — multidisciplinarni pristup za koji Penington kaže da je ključan.
„Dermatolozi su stručnjaci za analizu kožne komponente bolesti, ali ne u smislu da mogu da procene o ljudima koji mogu napredovati do psorijatičnog artritisa“, rekao je on.
Projekat koristi postojeće molekularne, genomske i druge kliničke podatke pacijenata. Takođe uključuje još 25.000 odraslih osoba sa psorijazom iz cele Evrope u onlajn studiju.
Primenom tehnika mašinskog učenja i veštačke inteligencije na kombinovane podatke, istraživači imaju za cilj da pronađu nove markere koji mogu da signaliziraju početak PsA i verovatan odgovor na lekove.
Nadaju se da će ubrzati razvoj dijagnostičkih algoritama za procenu verovatnoće da se psorijaza razvije u PsA.
Uključivanje grupa pacijenata kao što je EULAR od početka projekta bilo je centralno u istraživanju, kaže FitzGerald.
„Ključni je deo onoga što radimo da čujemo glas pacijenta“, rekao je on.
