Rak žučnih kanala, takođe poznat kao holangiokarcinom, formira se u tankim cevima koje prenose žuč iz jetre u žučnu kesu i tanko crevo. Iako relativno retko, holangiokarcinom se često dijagnostikuje u kasnijim fazama, što ga čini težim za lečenje, a broj slučajeva u SAD se povećava.
U preglednom članku objavljenom u Nature Reviews Clinical Oncology 2023. godine, glavni autor Sumera I. Ilias, M.B.B.S., i koautori dele napredak u dijagnostici, postavljanju i lečenju raka žučnih kanala. Dr Iljas je lekar-naučnik klinike Maio i hepatolog za transplantaciju čije se istraživanje fokusira na imunobiologiju raka jetre.
Dr Iljas kaže da karcinomi žučnih kanala imaju različita imunološka mikrookruženja tumora (TIME). Istraživači su počeli da razumeju složenost ovih VREMENA i njihov odnos sa tri različita tipa holangiokarcinoma – intrahepatičnim, hilarnim i distalnim.
TIME-ovi raka žučnih kanala imaju manje citotoksičnih ćelija – imunih ćelija koje pomažu u ubijanju mutiranih i kancerogenih ćelija – i više ćelija koje potiskuju imuni sistem. VREMENA mogu uticati na to kako bolest napreduje i da li se može lečiti imunoterapijom.
Genetski profil različitih segmenata tumora žučnih kanala takođe može da varira, poznat kao heterogenost. Zbog toga je teže odrediti karakteristike tumora za lečenje.
Istraživači pokušavaju da shvate kako TIME-ovi pomažu da rak žučnih kanala raste i napreduje, izbegava imuni sistem i odupire se hemoterapiji. Promena VREMENA bi mogla učiniti tretmane efikasnijim, uključujući inhibitore imunoloških kontrolnih tačaka i druge tretmane imunoterapije.
Rano dijagnosticiranje raka žučnih kanala, kada je lakše lečiti, predstavlja izazov. Ovo je delimično zato što stručnjaci za rak još nemaju prave testove i biomarkere za otkrivanje holangiokarcinoma. „Važni su napori da se identifikuju bolji biomarkeri koji bi pomogli da se bolest dijagnostikuje u ranoj fazi i da se proceni odgovor na lečenje“, objašnjava dr Iljas.
„Trenutno postoji veliki broj tekućih istraživanja fokusiranih na upotrebu DNK tumora u dijagnostici i praćenju holangiokarcinoma kod pacijenata koji se leče.
Dr Iljas kaže da je istraživanje identifikovalo potencijalne biomarkere za holangiokarcinom. Istraživači sada proučavaju kako biomarkeri dobijeni uzorcima krvi i žuči pacijenata mogu pomoći u poboljšanju dijagnoze holangiokarcinoma. Oni takođe traže načine za otkrivanje i praćenje tumora koristeći tečne biopsije, koje koriste DNK koja se odvaja od tumora da cirkuliše u telesnim tečnostima poput krvi ili žuči.
„Iako očekujemo da tečna biopsija može poboljšati rano otkrivanje holangiokarcinoma, potrebne su studije većeg obima da bi se potvrdila njena efikasnost“, kaže ona.
„Mogućnosti sistemskog lečenja holangiokarcinoma su nekada bile prilično ograničene i ne baš efikasne“, kaže dr Iljas. Sistemske terapije su lekovi koji se koriste za lečenje raka, kao što su hemoterapija, ciljana terapija i imunoterapija.
Ciljane terapije su lekovi koji ciljaju na mutacije i kontrolišu kako ćelije raka rastu, dele i šire se. Uz bolje razumevanje različitih genetskih profila podtipova raka žučnih kanala, stručnjaci za rak razvijaju nove tretmane prilagođene specifičnim tipovima holangiokarcinoma.
Uprava za hranu i lekove odobrila je nekoliko novih lekova koji ciljaju na specifične genetske mutacije povezane sa rastom tumora žučnih kanala. „Pojava ciljanih terapija proširila je mogućnosti lečenja i, na taj način, dala mnogo više nade našim pacijentima“, kaže dr Iljas.
Imunoterapija koristi imuni sistem tela za napad na rak. Dok se imunoterapija još nije pokazala efikasnom u lečenju holangiokarcinoma, dr Iljas kaže da tekuća istraživanja za identifikaciju biomarkera i razumevanje zašto rak žučnih kanala ne reaguje na imunoterapiju mogu poboljšati ishode.
Istraživači takođe proučavaju transplantaciju jetre kao opciju lečenja holangiokarcinoma kod odabranih pacijenata sa određenim tipovima tumora. Međutim, dr Iljas kaže da je ovom obliku lečenja potrebna dodatna istraživanja.
