U noći 25. decembra, kada većina zapadnih zemalja slavi Božić i malo obraća pažnju na političke vesti, žandarmerija u Srbiji rasterala je prozapadni opozicioni miting protestujući zbog falsifikovanja parlamentarnih izbora.
Ruske i srpske vlasti tumače proteste u Beogradu kao pokušaj zapadnih zemalja da „organizuju Majdan”.
Sve o novim protestima u Srbiji i njihovim mogućim posledicama – u članku urednika „Evropske pravde” Jurija Pančenka Zakolota po scenariju Ruske Federacije: kako su srpske vlasti otkrile pokušaj „puča koji je pokrenuo Zapad „.
Mitinzi opozicije u Beogradu traju više od nedelju dana – počeli su posle objavljivanja rezultata parlamentarnih i lokalnih izbora održanih 17. decembra.
Na ovim izborima, uprkos predviđanjima sociologa, politička snaga predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Srpska napredna stranka, uspela je da poboljša rezultate i povrati monovećinu u Skupštini (parlamentu). Takođe, vladajući su zauzeli prvo mesto na izborima za Skupštinu grada Beograda – a nikome nije bila tajna da su to postigli zahvaljujući masovnom prevozu birača sa Kosova i Republike Srpske (deo Bosne i Hercegovine).
Rezultat prozapadne opozicije koja je na izbore izašla u bloku „Srbija protiv nasilja” očekivano – manje od 23%. Iako je poboljšan u odnosu na prethodne izbore, bio je očigledno manji od prognoza sociologa (zabrana izlaznih anketa na izborima u Srbiji).
Zato nije iznenađujuće što opozicioni lideri Marinika Tepić i Miroslav Aleksih nisu našli ništa bolje nego da štrajkuju glađu, zahtevajući samo ponovno glasanje u prestonici, gde je korišćenje administrativnih resursa bilo posebno primetno.
I pored slabosti opozicije, protestno raspoloženje u Srbiji pokazalo se dovoljno jakim da skupovi postanu svakodnevni i broje hiljade. I u isto vreme – dovoljno organizovano da ostane u zakonodavnom polju.
I iako su posmatrači OEBS-a, uprkos zabeleženim kršenjima, odbili da govore o falsifikovanju izbora, lideri EU su se u velikoj meri uzdržali od čestitki Vučiću – srpski predsednik je telegram sa čestitkom dobio samo od prijatelja Viktora Orbana.
U takvoj situaciji, Vučiću je bila preko potrebna diskreditacija protesta – delovanja opozicije, što bi dalo osnov za primenu sile. A 24. decembra ukazala se takva prilika.
Prema navodima srpske opozicije, nasilje su započeli fudbalski navijači povezani sa srpskim vlastima. Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas tvrdi da su izvršioci napada na vlast identifikovani kao navijači iz grupe Đorđa Preliha (vođa ove grupe trenutno služi kaznu za ubistvo Francuza). lepeza). Treba napomenuti da niko iz ove grupe nije uhapšen u noći 25. decembra.
Umesto toga, srpske vlasti su odmah najavile sprečavanje pokušaja državnog udara.
Ovu verziju je Vučić izneo ujutru tokom sastanka sa ruskim ambasadorom Aleksandrom Bocan-Harčenkom.
A premijerka Ana Brnabić pojašnjava da su informacije o pokušaju opozicije da izvede državni udar prenele ruske specijalne službe.
„Ovo očigledno neće biti popularno na Zapadu, ali posebno osećam da je važno da se založimo za Srbiju i da se zahvalimo ruskim bezbednosnim službama koje su imale ove informacije i podelile ih sa nama“, rekla je ona.
Brnabić pojašnjava da su srpske vlasti ovu informaciju prenele drugim zemljama, ali su je one „odbacile kao rusku dezinformaciju“.
Ipak, već sledećeg dana nakon gušenja, protestne akcije su nastavljene u Beogradu. Nakon što su 24. decembra marširali do policijske stanice u kojoj se nalaze privedeni, demonstranti su ponovo izveli akciju kod Centralne izborne komisije.
A 30. decembra planiran je veliki miting na kome opozicija mora da odluči o svojim narednim akcijama.
Međutim, i sada su vidljive određene promene. Posebno je opozicija pojačala svoje zahteve – sada traže reizbore ne samo u Beogradu, već i širom zemlje.
Ima li izgleda za uspeh beogradskih protesta? Da, ali ne izgledaju visoki.
S druge strane, protesti mogu dovesti do povećanja zavisnosti srpskih vlasti od Ruske Federacije. U ovom kontekstu, vredi obratiti pažnju na aktiviranje Viktora Medvedčuka u srpskom pravcu.
