Postoji mala masna žlezda koja se nalazi iza vaše grudne kosti i često se kaže da je ‘beskorisna’ u odraslom dobu.
Nedavna retrospektivna studija, međutim, sugeriše da timusna žlezda nije ni približno toliko potrošna kao što su stručnjaci nekada mislili.
Američki istraživači su otkrili da se oni kojima je uklonjen timus suočavaju sa povećanim rizikom od smrti od bilo kog uzroka kasnije u životu.
Oni se takođe suočavaju sa povećanim rizikom od razvoja raka.
Studija je isključivo posmatračka, što znači da ne može pokazati da uklanjanje timusa direktno uzrokuje rak ili druge fatalne bolesti.
Ali istraživači su zabrinuti zbog svojih otkrića. Dok ne saznamo više, oni tvrde da bi očuvanje timusa „trebalo da bude klinički prioritet“ gde je to moguće.
„Veličina rizika je nešto što nikada ne bismo očekivali“, rekao je onkolog Dejvid Skaden En Mening za Harvard Gazette.
U detinjstvu je poznato da timus igra ključnu ulogu u razvoju imunog sistema. Kada se žlezda ukloni u mladosti, pacijenti pokazuju dugotrajno smanjenje T-ćelija, koje su vrsta belih krvnih zrnaca koja se bore protiv klica i bolesti.
Deca bez timusa takođe imaju tendenciju da imaju oslabljen imuni odgovor na vakcine.
Međutim, do trenutka kada osoba dođe u pubertet, timus se skupi i proizvodi mnogo manje T-ćelija za telo. Naizgled se može ukloniti bez neposrednog oštećenja, a pošto se nalazi ispred srca, često se vadi tokom kardiotorakalne hirurgije.
Ali dok je nekim pacijentima sa rakom timusa ili hroničnim autoimunim bolestima, poput mijastenije gravis, potrebna timektomija, u kojoj se timus hirurški uklanja, žlezda nije uvek prepreka.
To bi čak mogla biti velika pomoć.
Koristeći podatke o pacijentima iz državnog zdravstvenog sistema, istraživači u Bostonu su uporedili rezultate pacijenata koji su bili podvrgnuti kardiotorakalnoj operaciji: više od 6.000 ljudi (kontrole) kojima nije uklonjen timus i 1.146 ljudi kojima je timus uklonjen.
Oni koji su bili podvrgnuti timektomiji imali su skoro dvostruko veće šanse da umru u roku od 5 godina u odnosu na kontrolnu grupu, čak i nakon što se uzmu u obzir pol, starost, rasu i oni sa rakom timusa, mijastenijom gravis ili postoperativnim infekcijama.
Pacijenti kojima je uklonjen timus takođe su imali dvostruko veće šanse da razviju rak u roku od 5 godina od operacije.
Štaviše, ovaj rak je generalno bio agresivniji i često se ponavljao nakon tretmana u poređenju sa kontrolnom grupom.
Zašto postoje ove asocijacije nije poznato, ali istraživači sumnjaju da nedostatak timusa na neki način utiče na zdravu funkciju imunog sistema odraslih.
Podgrupa pacijenata u studiji koja je bila podvrgnuta timektomiji pokazala je manje različitih receptora T-ćelija u krvi, što bi moglo da doprinese razvoju raka ili autoimunih bolesti nakon operacije.
„Zajedno, ovi nalazi podržavaju ulogu timusa koji doprinosi proizvodnji novih T-ćelija u odraslom dobu i održavanju zdravlja odraslih ljudi“, zaključuju autori studije.
Njihovi rezultati, kažu, snažno sugerišu da timus igra funkcionalno važnu ulogu u našem kontinuiranom zdravlju, sve do gorkog kraja.
