Duž svoje atlantske obale, vlada Benina je potrošila milione dolara da zaštiti priobalne zajednice od erozije mora. Ali Doris Alapini može samo da gleda kako talasi neumorno razjedaju njenu zemlju i veliki restoran na obali koji je izgradila.
Okean polako dobija bitku.
„More mnogo napreduje. Moramo da izvršimo jaružanje ili ga blokiramo, inače će nastaviti da napreduje“, rekla je Alapini dok je šetala dugačkom peščanom plažom u Kotonuu.
„Video sam koliko je puta uništavao i upadao u komšiluk.“
Živi već 27 godina u okrugu Jak, jednom od najstarijih i najšik u ekonomskoj prestonici Benina. Svake godine se morske vode prelivaju u njeno područje.
Komšiluk je svakodnevno ugrožen“, rekla je ona.
„Ovde niko nema garancije. Ako bude veliki talas, srušiće ceo kvart.“
Nije sva obalna erozija povezana sa klimatskim promenama. Ali od 2002. godine, Benin je izgubio kilometre (milje) obale, rekao je Eskuill Outiclissou, izvršni direktor vladinog generalnog direktorata za životnu sredinu i klimu.
„Država nije mirovala“, rekao je on, ukazujući na zaštitne strukture, kamene prepone i druge instalacije, posebno istočno od Kotonua.
Prema Outiclissouu, skoro 100 milijardi franaka CFA (160 miliona dolara) je ubrizgano u zaštitu beninskih obala poslednjih godina i investicija je pomogla da se uspori napredak okeana.
Afrika se često nalazi na prvoj liniji uticaja klimatskih promena uprkos tome što kontinent najmanje doprinosi emisiji gasova staklene bašte na globalnom nivou.
Ipak, Benin i njegovi primorski zapadnoafrički susedi Togo i Gana su, baš kao i pacifička ostrva i priobalni južnoazijski gradovi, u opasnosti od uticaja erozije obale na zajednice.
S obzirom na to da globalno zagrevanje utiče na nivo mora, obalna erozija biće jedna od tema kojima će se pozabaviti lideri kada se sastanu na COP28 u Dubaiju u decembru.
Rejmond Mekpe, 40-godišnji ribar, ne može da veruje u gubitke erozije.
Rođen u Kotonuu, Mekpe možda nije stručnjak za klimu, ali ima sopstvene pokazatelje koji ilustruju neobuzdani napredak mora.
„Tu su bili domovi mojih babe i dede i mojih roditelja“, rekao je on, pokazujući na more.
„Igrali smo se negde tamo u detinjstvu“, dodao je on, pokazujući na drugu oblast gde se razbijaju veliki talasi.
Benin gubi otprilike 30 metara (jardi) svoje obale svake godine, prema okeanografu Cossi Georges Degbeu.
„Zaista je ozbiljno. I ako se ništa ne preduzme, u roku od nekoliko godina izgubićemo međudržavni put Kotonu Porto-Novo“, upozorio je 51-godišnjak, misleći na glavni priobalni put ka glavnom gradu.
„Kada postavimo zaštitne strukture na dato mesto, mi samo pomeramo fenomen“, rekao je on.
Za Outiclissoua, vlada mora da odgovori segment po segment, ali „segmenti koji su još uvek ranjivi se proučavaju i njima će se baviti u dogledno vreme“.
Trinaest objekata izgrađeno je istočno od Kotonua, počevši od priobalne lagune, rekao je on.
Od tada su talasi erozije primetno slabiji, dodao je on.
Pored porasta nivoa vode, usled klimatskih promena, ekstremne vremenske pojave se povećavaju, „sa veoma visokim talasima koji zapljuskuju naše obale“, objasnio je okeanograf Degbe.
Alain Tossounon, predsednik mreže medija koja se fokusira na vodu, klimu i životnu sredinu, slaže se da je potrebno učiniti više.
„Napori nisu bili dovoljni i stanovništvo još nije postalo svesno značaja ovog fenomena u godinama koje dolaze“, rekao je on.
Budući da Benin nije jedina zainteresovana zemlja, udruživanje snaga sa susedima moglo bi doneti više rezultata.
„Moramo razmotriti regionalni pristup da usporimo napredovanje talasa“, rekao je Tosunon.
Benin i Togo su već počeli da rade zajedno — zaštitne prepone od 18 kilometara (11 milja) u Togu i 24 kilometra u Beninu omogućile su usporavanje talasa u ribarskim selima Hilakondi i Aneho.
Ali uprkos ovim akcijama, vlasnik primorskog restorana Alapini ne može a da ne bude ljut.
„Kada imamo populacije koje žive uz more, moramo da imamo prognoze za njih, liniju u državnom budžetu“, rekla je ona.
„Šokiran sam. Dok je potrebno da dobijemo sredstva, more se kreće napred i uništava stvari.“
