Koristeći minimalno invazivnu proceduru vođenu slikom, istraživači bi mogli da vrate osećaj mirisa kod pacijenata koji su dugo patili od COVID-a, prema istraživanju koje je predstavljeno sledeće nedelje na godišnjem sastanku Radiološkog društva Severne Amerike (RSNA).
Parosmija, stanje u kojem čulo mirisa više ne funkcioniše ispravno, poznati je simptom COVID-19. Nedavna istraživanja su pokazala da je do 60% pacijenata obolelo od COVID-19. Dok većina pacijenata vremenom oporavlja čulo mirisa, neki pacijenti sa dugotrajnim COVID-om nastavljaju da imaju ove simptome mesecima ili čak godinama nakon infekcije, što negativno utiče na njihov apetit za hranom i ukupan kvalitet života.
„Post-COVID parosmija je uobičajena i sve više se prepoznaje“, rekao je vodeći autor studije, Adam C. Zoga, MD, M.B.A., profesor mišićno-skeletne radiologije u Jefferson Health u Filadelfiji, Pensilvanija. „Pacijenti mogu razviti odbojnost prema hrani i pićima u kojima su uživali.“
Iskrivljeno čulo mirisa takođe može uticati na percepciju mirisa, a neki pacijenti mogu patiti od fantosmije, stanja koje uzrokuje da ljudi otkrivaju mirise – neprijatne ili prijatne – koji nisu u njihovom okruženju.
Da bi procenili mogući tretman za pacijente sa dugotrajnom parosmijom nakon COVID-a, istraživači su razmotrili potencijalne prednosti CT vođenog bloka zvezdastih ganglija. Deo autonomnog nervnog sistema, koji reguliše nevoljne procese uključujući otkucaje srca, krvni pritisak, disanje i varenje, zvezdasti ganglije su nervi sa obe strane vrata. Oni daju određene signale u glavu, vrat, ruke i deo gornjeg dela grudnog koša.
Istraživački tim je koristio blok zvezdastog ganglija, koji uključuje ubrizgavanje anestetika direktno u zvezdasti ganglion na jednoj strani vrata kako bi se stimulisao regionalni autonomni nervni sistem. Minimalno invazivna procedura traje manje od 10 minuta i nije potrebna sedacija ili intravenska analgezija. Blokada zvezdastih ganglija se koristi sa različitim stepenom uspeha za lečenje brojnih stanja, uključujući klaster glavobolje, fantomski bol u udovima, Rejnoov i Menijerov sindrom, anginu i srčanu aritmiju.
„Parosmija je ranije prijavljivana kao redak poremećaj koji se javlja nakon traume mozga, operacija mozga, moždanog udara, virusnih sindroma i nekih tumora glave i vrata“, rekao je dr Zoga. „Nismo bili potpuno uvereni da će procedura funkcionisati za parosmiju.
Za studiju, 54 pacijenta su upućena od specijaliste za uho, nos i grlo nakon najmanje šest meseci post-COVID parosmije koja je bila otporna na farmaceutske i lokalne terapije.
CT vođenje je korišćeno za postavljanje kičmene igle na dnu vrata za injekciju u zvezdasti ganglion. Istraživači su dodali malu dozu kortikosteroida u anestetik u farmakološkom preparatu, sumnjajući da virus COVID-a može izazvati upalu nerava.
„Prvi pacijent je imao izuzetno pozitivan ishod, skoro odmah, uz kontinuirano poboljšanje do tačke razrešenja simptoma za četiri nedelje“, rekao je dr Zoga. „Bili smo iznenađeni nekim ishodima, uključujući skoro 100% razrešenje fantosmije kod nekih pacijenata, tokom suđenja.“
Praćenje je obavljeno za 37 pacijenata (65%), pri čemu je 22 (59%) od 37 prijavilo poboljšanje simptoma nedelju dana nakon injekcije. Od ovih 22, 18 (82%) je prijavilo značajno progresivno poboljšanje mesec dana nakon procedure. Nakon tri meseca, došlo je do prosečnog poboljšanja simptoma od 49% (raspon od 10% do 100%) među 22 pacijenta.
Dvadeset šest pacijenata vratilo se na drugu injekciju datu na drugoj strani (kontralateralno) njihovog vrata nakon najmanje šestonedeljnog intervala. Dok druga injekcija nije bila efikasna kod pacijenata koji nisu odgovorili na prvu injekciju, 86% pacijenata koji su prijavili određeno poboljšanje nakon prve injekcije prijavilo je dodatno poboljšanje nakon kontralateralne injekcije. Nisu prijavljene komplikacije ili neželjeni događaji.
„Drugi tretmani do danas nisu uspeli“, rekao je dr Zoga. „Ova injekcija radi.“
