Jednog vedrog dana ove jeseni, traktori su prešli farmu Gejl Goši oko sat vremena izvan Portlanda u Oregonu. Goschie se bavi pivskim poslom — uzgajivač hmelja u četvrtoj generaciji. Jesen je van sezone, kada su rešetke ogoljene, ali odnedavno njen poljoprivredni tim dodaje ozimi ječam, relativno noviju kulturu u svetu piva, u svoju rotaciju, pripremajući seme ječma u kanti.
Suočeni sa klimatskim promenama izazvanim ljudima koje utiču na pristup vodi i vremenske obrasce u dolini Villamette – regionu poznatom po uzgoju hmelja – Goschieju će biti potrebne sve nove strategije koje farma može da dobije da bi održala ono što proizvode i pružila lokalnim i većim pivarama jednako.
Odjednom, klimatske promene „više nisu dolazile“, rekao je Goši, „bile su ovde“.
Očekuje se da će klimatske promene samo doprineti izazovima koje proizvođači već vide u dve ključne vrste piva, hmelju i ječmu. Neki uzgajivači hmelja i ječma u SAD kažu da su već videli da su njihovi usevi pogođeni ekstremnom toplotom, sušom i nepredvidivim sezonama rasta. Istraživači rade sa uzgajivačima kako bi pomogli u suzbijanju efekata nestabilnijih vremenskih sistema pomoću poboljšanih sorti hmelja koje mogu da izdrže sušu i dodavanjem ozimog ječma u mešavinu.
Istraživači već neko vreme znaju da će na proizvodnju piva uticati klimatske promene, rekao je Mirek Trnka, profesor na Institutu za istraživanje globalnih promena. On i njegov tim nedavno su izradili studiju modeliranja uticaja klimatskih promena na hmelj, objavljenu prošlog meseca u Nature Communications, a koja predviđa da će se prinosi u Evropi smanjiti između četiri i 18% do 2050. Njegova prva studija o hmelju pre 15 godina objavila je slično upozorenje njegovom najnovijem radu.
„Ako ne reagujemo, jednostavno ćemo izgubiti i stvari za koje smatramo da nisu, na primer, osetljive ili povezane sa klimatskim promenama. Poput piva“, rekao je on.
Klimatske promene se kreću brže nego što možemo da zamislimo – ali još uvek suviše sporo da bi ih mnogi primetili, rekao je. Činjenica da su istraživači počeli da shvataju ovo znači da postoji obećanje za adaptaciju i rešenja u vidu poljoprivrednih promena, ali Trnka i dalje ima svoje brige.
Pad hmelja u Evropi znači promene i za američke proizvođače. Jedna zanatska pivara koja dobija deo svog hmelja od Goschie-a rekla je da kompanija pokušava da ponovi ukuse nemačkog hmelja koristeći nove sorte koje se uzgajaju u SAD, jer su one od kojih zavise iz Evrope bile pod uticajem vrućih i suvih leta tokom poslednjih Nekoliko godina.
Zbog toga neki istraživači rade na vrstama hmelja koje mogu bolje da izdrže letnje vrućine, toplije zime, promenljive štetočine i bolesti i manje snežnih padavina, što bi moglo značiti manje dostupno navodnjavanje, rekao je Šon Taunsend, vanredni profesor i viši istraživač na Univerzitetu Oregon State. Taunsend radi na projektu gde hmelj podvrgava stresu od suše da bi na kraju stvorio sorte otpornije na sušu.
To nije lak zadatak, onaj koji može da potraje deceniju, i koji takođe mora da uzme u obzir glavna razmatranja pivara, ukus i prinos. Ali mogućnost da ostane bez vode je realnost koja je na radarima ljudi, rekao je on.
Bolji hmelj je možda i dalje tehnologija koja je u toku, ali priča o poboljšanju ječma je već uveliko u toku. Kevin Smit, profesor agronomije i biljne genetike na Univerzitetu u Minesoti, rekao je da, dok je jari ječam dominantna vrsta za američku industriju piva, ozimi ječam—koji se sadi u jesen i drži na poljima tokom najhladnijih meseci u godini — može biti izvodljivije sada na Srednjem zapadu, gde su druge vrste ječma odustale zbog klime, bolesti biljaka i ekonomskih faktora u korist useva koji su manje rizični.
Ozimi ječam može biti poželjan i za zanatske pivare koje su počele da naglašavaju lokalne sastojke i koje žele nešto što se uzgaja u blizini. Takođe se može uzgajati kao pokrovni usev, što znači da farmeri mogu da spreče eroziju, poboljšaju zdravlje svog zemljišta i zadrže ugljenik u zemlji tako što ga sade tokom van sezone kada su polja obično gola.
Ali nije uvek postojao potpuni konsenzus oko obećanja ozimog ječma. Smit je ispričao priču o svom prethodniku, koji je bio dugogodišnji uzgajivač jareg ječma. Drugi naučnik — Patrick Haies, profesor na Državnom univerzitetu Oregon — opisao mu je svoje nade za budućnost ozimog ječma. Smitov prethodnik je napisao na vizit karti „to se ne može uraditi“, pozivajući se na njegovo čvrsto uverenje da ozimi ječam jednostavno nije vredan truda.
Hejs je držao karticu u svojoj kancelariji, a rad na poboljšanju ozimog ječma učinio je svojom životnom misijom.
Sada postoje programi ozimog ječma u skoro svakoj državi u zemlji, rekla je Ashlei McFarland, potpredsednica i tehnički direktor Američke asocijacije za pivski ječam. Ona ne misli da će ozimi ječam ikada biti ceo usev u SAD, ali kaže da će proizvođači morati da diverzifikuju svoje rizike kako bi bili otporniji na klimatske šokove.
Molson Coors i Anheuser Busch, dve najveće pivarske kompanije u SAD, izdaju godišnje izveštaje o životnoj sredini u kojima se obećavaju posvećenost održivom nabavci hmelja i ječma i smanjenju upotrebe vode, ali nijedna kompanija nije odgovorila na zahtev Asošiejted presa za komentar o specifičnostima tih napora. .
Hmelj može biti izbirljiva kultura kada je u pitanju njihova klima, a bez vode jednostavno ne možete napraviti pivo, rekao je Daglas Miler, viši predavač na Kornelu koji drži čas o pivu. Dodao je da bi cena piva mogla porasti zbog klimatskih uticaja na lanac snabdevanja, ali i cena svega ostalog na meniju. „Ovo utiče na sve kategorije pića“, rekao je on.
Bez obzira šta farmeri i kompanije rade sa hmeljem i ozimim ječmom, klimatske promene mogu uticati na to šta će ljubitelji piva moći da kupe u budućnosti.
„Biće sve teže za nas kao oplemenjivače biljaka da obezbedimo nove sorte ječma i nove sorte hmelja koje mogu da odgovore na sve strahote procesa klimatskih promena“, rekao je Hejs. „A ja kažem terori zato što… to je ta nestabilnost, koja je tako, tako zastrašujuća.“
