Utvrđeno je da lek koji stimuliše mišiće da sagore gorivo kao da vežbaju smanjuje masnu masu kod gojaznih miševa.
Ovo jedinjenje koje su razvili istraživači u SAD pripada predloženoj klasi terapeutika poznatih kao mimetici vežbanja, koji su uglavnom testirani na životinjama i tek treba da budu odobreni.
Kao što ime govori, ova jedinjenja u testiranju su dizajnirana da obezbede prednosti vežbanja bez napora, uključivanjem bioloških puteva koji se obično aktiviraju tokom fizičke aktivnosti. Zvuči dobro, zar ne?
Iako se čini obećavajućim, potrebno je mnogo više testiranja pre nego što postanu jasni njegovi pravi rizici i koristi. Na kraju krajeva, reakcija ljudskog tela na vežbu je neverovatno složena. Ali ovaj novi kandidat za lek aktivira receptore koji se nalaze u tkivima sa visokom energetskom potražnjom, kao što su mišići, proizvodeći efekte kod miševa sličnih ponovljenim napadima aerobne vežbe.
Dakle, umesto da potiskuju apetit na način na koji to radi Ozempic, životinje tretirane lekom sagorevaju više energije dok se odmaraju i mogu duže da vežbaju kada počnu da se kreću.
„Ovo jedinjenje u osnovi govori skeletnim mišićima da naprave iste promene koje vidite tokom treninga izdržljivosti“, kaže Thomas Burris, farmakološki istraživač na Univerzitetu Florida i stariji autor studije.
Naši mišići uglavnom sagorevaju glukozu tokom kratkih naleta vežbi i treninga sa tegovima, prelazeći na masne kiseline tokom dužih sesija aerobnih vežbi kao što je trčanje.
„Kada lečite miševe lekom, možete videti da se njihov metabolizam u celom telu pretvara u korišćenje masnih kiselina, što je veoma slično onome što ljudi koriste kada poste ili vežbaju“, objašnjava Burris.
U prethodnoj studiji, objavljenoj ranije ove godine, Burris i njegov tim su pokazali da njihovo jedinjenje, SLU-PP-332, povećava specifičnu vrstu mišićnih vlakana kod miševa i poboljšava izdržljivost pri vežbanju. Miševi normalne težine trčali su dalje i duže od netretiranih miševa, kao da je lek otključao nove zalihe energije.
U ovoj novoj studiji, tim je želeo da razume više o efektima jedinjenja na metabolizam mišića, uključujući gorivo koje koriste mišići životinja i promene u težini, toleranciji glukoze i zalihama masti.
Istraživači su primetili da je u roku od dva sata od davanja ovog jedinjenja miševima ono podstaklo mišiće životinja da pređu na sagorevanje više masti kao što bi to činili sa produženim vežbanjem.
Mesec dana kasnije, efekti te promene postali su očigledni. Uobičajeni miševi koji su tretirani lekom mesec dana imali su istu težinu nakon tretmana kao i ranije. Životinje su jele istu količinu hrane i nisu bile aktivnije nego obično, a ipak se njihova masna masa smanjila kada su tretirane SLU-PP-332.
U narednim eksperimentima sa gojaznim miševima, životinje su imale slično smanjenu masnu masu nakon 28 dana tretmana, ali i prosečan gubitak težine od oko 12 procenata. Jednostavno su potrošili više energije dok su se odmarali.
„Naši podaci jasno sugerišu da takva jedinjenja mogu biti korisna u lečenju bolesti kao što su dijabetes tipa 2 i gojaznost gde se vežba obično propisuje“, zaključuju istraživači.
Međutim, rezultati tima o toleranciji na glukozu i osetljivosti na insulin – dve mere koje se odnose na metaboličke bolesti kao što je dijabetes – bili su malo pomešani, tako da je potrebno više istraživanja da bi se dobila jasnija slika o tome šta se tamo dešava.
Nemasna mišićna masa životinja takođe se nije značajno promenila, mada se istraživači nadaju da bi njihov kandidat za lek mogao pomoći u sprečavanju gubitka mišića u starijoj dobi.
Ne zaboravimo ni da fizička aktivnost ima više prednosti nego što bilo koji lek može da pruži. Podiže raspoloženje, jača kosti, poboljšava san i smanjuje stres – sve prednosti koje se ne mogu meriti na vagi za kupatilo.
