Unutar najdubljeg, najmračnijeg i najmisterioznijeg mesta na Zemlji leže minijaturna parazitska čudovišta. Monstruozan za mikrobe, barem.
Istraživači su izolovali novu vrstu virusa koji inficira dubokomorske bakterije Halomonas. Ovo je ista grupa mikroorganizama koji izjedaju olupinu Titanika, ali dotična vrsta domaćina živi u ekstremnoj hladnoći, pod visokim pritiskom i siromašnim hranljivim materijama u najdubljim rovovima okeana – hadal zoni.
„Prema našim najboljim saznanjima, ovo je najdublji poznati izolovani fag u globalnom okeanu“, kaže pomorski virolog Min Vang sa Univerziteta Ocean iz Kine.
Istraživač sa Univerziteta Okean u Kini, Iue Su i njegove kolege, izvukli su virus faga, vB_HmeI_H4907 unutar njegovog bakterijskog domaćina, iz sedimenta unutar Marijanskog rova, dubokog 8.900 metara (29.200 stopa).
Transmisiona elektronska mikroskopija otkrila je da virusni protein ima tipičnu glavu u obliku ikosaedra širine 65 nm. Njegov rep, koji koristi da identifikuje i prodre u svoje ciljne bakterije, prostire se na oko 183 nm.
Studija gena virusa nije uspela da pronađe podudaranje ni sa čim što je zabeleženo, što sugeriše da pripada potpuno novoj porodici virusa. Istraživači su ovu virusnu porodicu nazvali Suviridae.
Ipak, genetski kod faga je sličan šest drugih virusnih genoma pronađenih u bakterijama Halomonas, tako da tim veruje da su Suviridae veoma rasprostranjena i široko rasprostranjena grupa faga.
Ovi nalazi doprinose ogromnoj raznolikosti virusa za koje se smatra da postoje u ovom ekstremnom okruženju, ali vB_HmeI_H4907 je samo treći soj izolovan iz rova.
„Gde god postoji život, možete se kladiti da postoje regulatori na poslu“, objašnjava Vang. „Virusi, u ovom slučaju.“
Ova uloga regulatora znači da uprkos njihovoj maloj veličini i nemogućnosti da postoje bez domaćina, virusi poput ovih igraju ogromnu ulogu u morskim ekosistemima, od vrha do dna. Oni ubijaju oko 20 procenata mikrobne biomase našeg okeana svakog dana, oslobađajući ogromne količine organske materije bogate azotom, fosforom i ugljenikom, koja zatim obezbeđuje hranu za druge mikrobe u blizini. Ovaj proces se naziva virusni šant, a takođe deluje na agregaciju drugih ostataka da bi se formirao morski sneg – virusni šatl.
Kroz ove procese virusi utiču na biološku pumpu ugljenika u okeanu, što zauzvrat utiče na klimu i tako reguliše ekologiju Zemlje. Čak i do nivoa virusa svi biološki entiteti su povezani.
Ali još uvek se vrlo malo zna o tome koliko zajednice hadal zone doprinose ovim procesima koji su od vitalnog značaja za ceo život na Zemlji. Nalazi Su i njegovih kolega pružaju osnovu iz koje istraživači sada mogu saznati više o životnim strategijama i ekologiji virusa u ovim izuzetno teškim okruženjima.
„Ekstremna okruženja nude optimalne izglede za otkrivanje novih virusa“, zaključuje Vang.