Imati hobi je povezan sa manjim brojem simptoma depresije i višim nivoima sreće, zdravlja i zadovoljstva životom kod ljudi starijih od 65 godina, a to važi za 16 zemalja na tri kontinenta, prema novoj studiji koju je vodio UCL.
Studija, objavljena u časopisu Nature Medicine, imala je za cilj da vidi da li su koristi od hobija konzistentne u različitim nacionalnim okruženjima i analizirala je podatke od 93.263 osobe starosti 65 ili više godina koji su se upisali u pet postojećih longitudinalnih studija u Engleskoj, Japanu, Sjedinjenim Državama. država, Kina i 12 evropskih zemalja.
Analizirajući podatke učesnika u rasponu od četiri do osam godina, istraživači su otkrili da je hobi takođe povezan sa kasnijim smanjenjem simptoma depresije i povećanjem sreće i zadovoljstva životom, što sugeriše da bi mogao postojati uzročni efekat, iako kao opservaciona studija to nije moglo dokazati uzročnost.
Ovi rezultati su ostali nakon prilagođavanja za druge faktore kao što su status partnerstva, zaposlenost i prihod domaćinstva.
Studija je otkrila da su prednosti posedovanja hobija relativno univerzalne, sa samo malim razlikama između zemalja.
Vodeći autor dr Karen Mak (UCL Institut za epidemiologiju i zdravstvenu zaštitu) je rekla: „Naša studija pokazuje potencijal hobija da zaštiti starije ljude od opadanja mentalnog zdravlja i blagostanja povezanog sa godinama. Ovaj potencijal je konzistentan u mnogim zemljama i kulturnim sredinama“.
„Od četiri ishoda, zadovoljstvo životom je najsnažnije povezano sa bavljenjem hobijem. Hobiji mogu doprineti zadovoljstvu životom u našim kasnijim godinama kroz mnoge mehanizme, uključujući osećaj kontrole nad našim umovima i telima, pronalaženje svrhe u životu i osećaj kompetentnosti u rešavanje svakodnevnih problema.“
„Teorijski rad sugeriše da se odnos između hobija i blagostanja može smanjiti u oba smera – da je veća verovatnoća da će ljudi sa boljim mentalnim zdravljem da se bave hobijem, a upornost u hobiju može nam pomoći da zadržimo bolje zadovoljstvo životom.
„Naše istraživanje takođe podržava kreatore politike u promovisanju pristupa hobijima kod starijih ljudi kao načina da se poboljša njihovo blagostanje i zdravlje.
Hobiji, definisani kao aktivnosti kojima se ljudi bave tokom svog slobodnog vremena iz zadovoljstva, mogu se kretati od volontiranja ili rada u klubu do čitanja, baštovanstva, igranja igara i umetnosti i zanata.
Istraživači su otkrili da je procenat ljudi koji su rekli da imaju hobi značajno varirao između zemalja, pri čemu je 51% učesnika studije u Španiji prijavilo da imaju hobi, u poređenju sa 96% u Danskoj, 95,8% u Švedskoj i 94,4% u Švajcarskoj.
Kina je imala najniži nivo angažovanja u hobijima, 37,6%, ali su istraživači upozorili da su ispitanici u Kini pitani samo o društvenim hobijima, a ne o hobijima uopšte.
U zemljama sa boljim očekivanim životnim vekom i nacionalnim nivoom sreće, više ljudi je prijavilo da imaju hobi, a takođe je i veza između blagostanja i hobija u tim zemljama bila jača.
Pet longitudinalnih studija su: engleska longitudinalna studija starenja (ELSA), japanska gerontološka evaluaciona studija (JAGES), američka studija o zdravlju i penzionisanju (HRS), istraživanje zdravlja, starenja i penzionisanja u Evropi (SHARE) i kinesko zdravlje i Longitudinalna studija o penzionisanju (CHARLS). U ELSA, JAGES i HRS, učesnici su pitani o hobijima i reč nije bila definisana; u SHARE i CHARLS, učesnici su upitani da li se bave određenom listom hobija.