Naučnici koji istražuju moguće zdravstvene efekte mikroplastike otkrili su neke uznemirujuće početne rezultate u eksperimentu zasnovanom na miševima.
Kada su stari i mladi glodari pili mikroskopske fragmente plastike suspendovane u njihovoj vodi tokom tri nedelje, istraživači sa Univerziteta Rhode Island otkrili su da su se tragovi zagađivača nakupili u svakom organu tela sićušnog sisara, uključujući mozak.
Prisustvo ove mikroplastike je takođe praćeno promenama u ponašanju koje su slične demenciji kod ljudi, kao i promenama imunoloških markera u jetri i mozgu.
„Za nas je ovo bilo zapanjujuće. To nisu bile velike doze mikroplastike, ali smo u kratkom vremenskom periodu videli te promene“, objašnjava neuronaučnik Džejmi Ros.
„Niko zaista ne razume životni ciklus ove mikroplastike u telu, tako da deo onoga što želimo da se pozabavimo je pitanje šta se dešava kako starite. Da li ste podložniji sistemskoj upali od ove mikroplastike kako starite? Može li vaše telo oslobodite ih se tako lako? Da li vaše ćelije drugačije reaguju na ove toksine?“
Rezultati se možda neće direktno prevesti na ljude, ali studije koje uključuju životinjske modele poput ovih predstavljaju ključni prvi korak u kliničkom istraživanju.
Nedavno su naučnici otkrili da se mikroplastika krije u ljudskom crevu, cirkuliše u našem krvotoku, skuplja se duboko u plućima i prodire do placente.
Toksikolozi su 2021. godine upozorili da buduće studije hitno moraju da se pozabave time šta ovi zagađivači čine našem zdravlju, posebno zato što je izloženost sada gotovo nemoguće izbeći.
U nedavnim eksperimentima, i starim i mladim miševima davana je voda koja je tretirana mikroplastikom od fluorescentnog polistirena.
Neki od miševa su takođe dobili normalnu vodu za piće kao kontrolu.
Tokom tronedeljnog ispitivanja, ponašanje miševa je redovno procenjivano tokom testova na otvorenom koji podstiču istraživačko ponašanje. Takođe su preduzeli testove preferencije svetlosti i tame, koji su zasnovani na prirodnoj averziji glodara prema jako osvetljenim područjima.
U poređenju sa kontrolnom grupom, miševi koji su tri nedelje pili vodu kontaminiranu mikroplastikom pokazali su značajne promene u ponašanju, promene koje su bile posebno izražene kod starijih miševa.
Na kraju tri nedelje, crvene fluorescentne čestice mikroplastike pronađene su u svakoj vrsti tkiva koju je tim pregledao: u mozgu, jetri, bubrezima, gastrointestinalnom traktu, srcu, slezini i plućima. Plastika je takođe bila u izmetu i urinu miševa.
Činjenica da su zagađivači otkriveni izvan digestivnog sistema sugeriše da prolaze kroz sistemsku cirkulaciju.
Njihovo prisustvo u mozgu je posebno zabrinjavajuće. To ukazuje da ovi potencijalno toksični zagađivači mogu da pređu imunološku barijeru koja odvaja centralni nervni sistem od ostatka krvotoka tela, što može dovesti do neurokognitivnih problema.
Nalazi se pridružuju drugoj studiji od ranije ove godine koja je otkrila mikroplastiku u mozgu miševa samo dva sata nakon što su pojeli kontaminirani obrok.
U 2022. godini, slična studija je takođe otkrila da se progutana polistirenska mikroplastika može akumulirati u mozgu miševa, izazivajući upalu i narušavajući njihovo pamćenje. Ova studija, međutim, nije identifikovala nikakve promene u ponašanju kod miševa tokom testa na otvorenom terenu.
Uprkos razlikama između rezultata, Ros i njene kolege tvrde da je sada očigledno da polistirenska mikroplastika može putovati do mozga sisara i imati štetne efekte nakon apsorpcije.
U svojoj nedavnoj studiji otkrili su da se protein nazvan GFAP, koji podržava ćelije u mozgu, smanjio u izobilju nakon gutanja mikroplastike.
„Smanjenje GFAP-a je povezano sa ranim stadijumima nekih neurodegenerativnih bolesti, uključujući mišje modele Alchajmerove bolesti, kao i depresiju“, kaže Ros.
„Bili smo veoma iznenađeni kada smo videli da mikroplastika može da izazove izmenjenu GFAP signalizaciju.“
Ros planira da istraži ove promene u budućim istraživanjima.