Voda za piće iz skoro polovine američkih slavina verovatno sadrži „zauvek hemikalije“ koje mogu izazvati rak i druge zdravstvene probleme, prema vladinoj studiji objavljenoj u sredu.
Sintetička jedinjenja poznata pod zajedničkim imenom PFAS kontaminiraju vodu za piće u različitim razmerama u velikim gradovima i malim gradovima – iu privatnim bunarima i javnim sistemima, saopštio je Geološki zavod SAD.
Istraživači su opisali studiju kao prvi nacionalni napor da se testira PFAS u vodi iz česme iz privatnih izvora pored onih koji su regulisani. Nadovezuje se na prethodna naučna otkrića da su hemikalije široko rasprostranjene, da se pojavljuju u potrošačkim proizvodima kao što su tiganji sa neprijanjajućim slojem, ambalaža za hranu i vodootporna odeća i da se nalaze u zalihama vode.
Pošto je USGS naučno-istraživačka agencija, izveštaj ne daje preporuke za politiku. Ali informacije se „mogu koristiti za procenu rizika od izloženosti i za donošenje odluka o tome da li želite ili ne da tretirate svoju vodu za piće, da je testirate ili dobijete više informacija od vaše države“ o situaciji na lokalnom nivou, rekla je glavni autor Keli Smoling, istraživački hidrolog.
Američka agencija za zaštitu životne sredine u martu je predložila prva federalna ograničenja za vodu za piće za šest oblika PFAS, ili per- i polifluorovanih supstanci, koje ostaju u ljudskom telu godinama i ne razgrađuju se u životnoj sredini. Konačna odluka se očekuje kasnije ove godine ili 2024. godine.
Ali vlada nije zabranila kompanijama koje koriste hemikalije da ih bacaju u javne sisteme otpadnih voda, rekao je Skot Faber, viši potpredsednik Radne grupe za životnu sredinu, organizacije koja se zalaže.
„Trebalo bi da tretiramo ovaj problem tamo gde je počeo, umesto da postavljamo semafor nakon nesreće“, rekao je on. „Trebalo bi da zahtevamo od zagađivača da tretiraju sopstveni otpad.
Studije na laboratorijskim životinjama otkrile su potencijalne veze između hemikalija PFAS i nekih karcinoma, uključujući bubrege i testise, plus probleme kao što su visok krvni pritisak i niska porođajna težina.
Federalni i državni programi obično mere izloženost zagađivačima kao što je PFAS u postrojenjima za prečišćavanje vode ili bunarima podzemnih voda koji ih snabdevaju, rekao je Smoling. Nasuprot tome, izveštaj USGS-a zasnovan je na uzorcima iz slavina na 716 lokacija, uključujući 447 koje se oslanjaju na javno snabdevanje i 269 koje koriste privatne bunare.
Uzorci su uzeti između 2016. i 2021. na nizu lokacija — uglavnom u rezidencijama, ali i u nekoliko škola i kancelarija. Oni su uključivali zaštićena zemljišta kao što su nacionalni parkovi; stambena i ruralna područja bez identifikovanih izvora PFAS; i urbani centri sa industrijom ili deponijama za koje se zna da stvaraju PFAS.
Većina slavina je uzorkovana samo jednom. Tri su uzorkovana više puta u periodu od tri meseca, a rezultati su se malo promenili, rekao je Smoling.
Naučnici su testirali 32 PFAS jedinjenja — većinu onih koji se mogu otkriti dostupnim metodama. Veruje se da postoje hiljade drugih, ali se ne mogu uočiti sa trenutnom tehnologijom, rekao je Smalling.
Najčešće pronađeni tipovi su PFBS, PFHkS i PFOA. Takođe se često pojavljivao PFOS, jedan od najčešćih širom zemlje.
Pozitivni uzorci sadržali su čak devet varijeteta, iako je većina bila bliža dvema. Srednja koncentracija je bila oko sedam delova na trilion za sva 32 tipa PFAS, iako je za PFOA i PFOS bila oko četiri dela na trilion — granica koju je EPA predložila za ta dva jedinjenja.
Najveća izloženost bila je u gradovima i u blizini potencijalnih izvora jedinjenja, posebno na istočnoj obali; urbani centri Velikih jezera i velikih ravnica; i Centralna i Južna Kalifornija. Mnogi testovi, uglavnom u ruralnim područjima, nisu otkrili PFAS.
Na osnovu podataka, istraživači su procenili da se najmanje jedan oblik PFAS može naći u oko 45% uzoraka vode iz slavine širom zemlje.
Studija naglašava da privatni korisnici bunara treba da testiraju vodu na PFAS i da razmotre instaliranje filtera, rekao je Faber iz Radne grupe za životnu sredinu. Filteri koji sadrže aktivni ugalj ili membrane za reverznu osmozu mogu ukloniti jedinjenja.
Studija USGS-a je „dodatni dokaz da je PFAS neverovatno rasprostranjen i da su ljudi koji se oslanjaju na privatne bunare posebno ranjivi na štete koje izazivaju ove hemikalije“, rekao je Faber.