Da li kolica za namirnice mogu spasiti živote sprečavajući moguće moždane udare? Samo bi moglo.
Pojam potiče iz nove britanske studije u kojoj su ručke kolica sa prehrambenim proizvodima bile ugrađene sa senzorima za elektrokardiogram (EKG).
Cilj: pregledati kupce na nedijagnostikovane slučajeve atrijalne fibrilacije (a-fib), najčešćeg poremećaja srčanog ritma.
„Atrijska fibrilacija je vodeći uzrok moždanog udara,“ objasnio je dr Gregg Fonarov, direktor Centra za kardiomiopatiju Ahmanson-UCLA, ko-direktor UCLA preventivnog kardiološkog programa i ko-šef odeljenja za kardiologiju UCLA u Los Anđelesu. .
„Međutim, atrijalna fibrilacija može biti asimptomatska i prvi put dijagnostikovana u vreme moždanog udara“, primetio je Fonarov. „Neke studije sugerišu da u Sjedinjenim Državama može postojati čak 750.000 do 1,5 miliona odraslih osoba sa atrijalnom fibrilacijom koja nije dijagnostikovana.
Sa svoje strane, studijski tim — na čelu sa Ijanom Džonsom, profesorom na Univerzitetu Džon Murs u Liverpulu — primetio je da se procenjuje da više od 40 miliona muškaraca i žena širom sveta ima afib, znali oni to ili ne.
Iz tog razloga, raste interesovanje za pronalaženje načina da se što ranije pregleda više ljudi, rekao je Fonarov, „jer to može omogućiti raniju dijagnozu atrijalne fibrilacije i primenu oralne antikoagulacije [terapije protiv zgrušavanja] kako bi se sprečili moždani udari. “
U tom cilju, Džons i njegove kolege su sproveli eksperiment koji je uključivao 10 kolica sa ručicama koje su bile opremljene EKG senzorima.
Tokom dva meseca, kolica su raspoređena u četiri različita supermarketa u oblasti Liverpula, od kojih su svi uključivali internu apoteku.
U suđenju je učestvovalo nešto više od 2.100 kupaca. Da bi to uradili, svi su zamoljeni da zgrabe specijalizovani upravljač kolica najmanje jedan minut.
Kada nisu identifikovani problemi sa srčanim ritmom, senzor upravljača svetli zeleno. Zauzvrat, svi kupci sa zelenim ekranom su takođe prošli ručni pulsni skrining, kako bi se osiguralo da ih je senzor na upravljaču tačno očistio.
Kad god je upravljač otkrio problem sa srčanim ritmom, njegov senzor je postao crven. U tom slučaju, farmaceut u prodavnici je sproveo i ručni pulsni skrining i drugi senzorski skrining, iako u poslednjem slučaju traka za skrining nije bila pričvršćena za kolica za namirnice. Kardiolog je zatim pregledao očitavanja EKG-a svih kupaca na crvenom ekranu.
Učesnicima je tada dat jedan od tri rezultata: nije otkriven a-fib; a-fib otkriven i potvrđen (i zakazivanje kardiologa u roku od dve nedelje); ili nejasno čitanje, uz mogućnost da se proces ponovi.
Na kraju, ukupno 220 kupaca je označeno zbog mogućeg a-fib, na osnovu toga što su aktivirali crveno svetlo na senzoru kolica i/ili imali nepravilan puls nakon sekundarnog pregleda.
Od njih, za 59 je utvrđeno da imaju a-fib. Prosečna starost ove grupe pacijenata bila je 74 godine, a oko 4 od 10 su bile žene. Otprilike jedna trećina je već znala da ima a-fib, što znači da je dve trećine dijagnostikovano po prvi put.
Još 115 kupaca (od 220) je potvrđeno da nemaju a-fib, dok su se očitavanja za 46 kupaca pokazala neuverljivima.
Što se tiče ukupne tačnosti metode skrininga kolica za kupovinu, istražitelji su utvrdili da je negde između jedne četvrtine do polovine svih onih kupaca kojima je dijagnostikovana a-fib zaista imalo ovo stanje.
Drugim rečima, metoda je pokazala netačnu dijagnozu a-fib u velikom broju slučajeva. U isto vreme, takođe je utvrđeno da je metoda kolica za kupovinu promašila oko polovine stvarnih slučajeva a-fib.
Nalazi su predstavljeni prošle nedelje na sastanku Evropskog kardiološkog društva u Edinburgu, Škotska. Takvo istraživanje se smatra preliminarnim dok se ne objavi u recenziranom časopisu.
Džons je u saopštenju za medije rekao da je dve trećine kupaca koji su nasumično traženi za eksperiment rado učestvovali. To, kako je rekao, sugeriše da je javnost otvorena za pristup i da bi se isplatilo više testiranja kada se primene podešavanja tačnosti.
Fonarov se složio.
„Ova nova studija pokazuje da bi skrining za atrijalnu fibrilaciju pomoću modifikovanih kolica za kupovinu mogao biti izvodljiv“, rekao je Fonarov. „Ali potrebne su dalje studije da bi se procenio ovaj pristup.“
Drugi stručnjak za srce je takođe izrazio oduševljenje konceptom.
„Mislim da skrining kolica za kupovinu u prehrambenoj prodavnici za [a-fib] zvuči inovativno i intrigantno“, rekao je dr Džejms Savala Guse, kardiolog u Corrigan Minehan Heart Center i Opštoj bolnici u Masačusetsu.
„Mislim da je studija zaista ohrabrujuća i zaslužuje replikaciju u drugim okruženjima“, dodao je Guseh. „Lažni pozitivni rezultati bi bili moja dominantna briga. Ali mislim da koncept obećava, posebno ako se dopuni edukacijom pacijenata i medicinskim praćenjem. Podseća na uspešne studije u zajednici koje se vide u berbernicama u vlasništvu američkih crnaca.“
