Ljudi sa depresijom imaju manje aktivnih mikroglijalnih ćelija, prema novoj studiji Holandskog instituta za neuronauku. Šta to znači?
Depresija je značajan doprinos globalnom teretu bolesti i vodeći uzrok invaliditeta širom sveta. Hitno je potreban uvid u patofiziologiju bolesti i nove terapije, jer je otpornost na lečenje česta i javlja se kod do 30% pacijenata. Prethodna istraživanja su pokazala da pacijenti sa depresijom imaju izmenjene nivoe inflamatornih markera.
Pored toga, depresija je povezana sa hroničnim inflamatornim bolestima, kao što su reumatizam, inflamatorna bolest creva i multipla skleroza. Ovi rezultati sugerišu da zapaljenje mozga može igrati ulogu u depresiji. Ali da li je to istina?
Nova studija Karela Šepstre i njegovog tima, koju su nadgledali Inge Huitinga i Jorg Hamann, posmatrala je ljudsko moždano tkivo nakon smrti ljudi sa depresijom. Ovo moždano tkivo potiče od nedavno preminulih donatora koji su donirali svoje mozgove Holandskoj banci mozga za psihijatriju (NHB-Psi). I šta su našli? Određena vrsta imunih ćelija u našem mozgu, nazvana mikroglijalne ćelije, manje je aktivna kod ljudi sa depresijom. Suprotno očekivanjima, zapravo se dešava suprotno od upale: imune ćelije su potisnute.
Mikroglijalne ćelije su važne jer održavaju kontaktne tačke između neurona (sinapse), čime pomažu neuronima da efikasno komuniciraju jedni sa drugima. Pored toga, mikroglijalne ćelije stalno skeniraju centralni nervni sistem u potrazi za oštećenim neuronima, sinapsama i patogenima. U uzorcima ljudi sa depresijom, samo mikroglijalne ćelije u blizini neurona pokazale su smanjenu aktivnost.
Tim je stoga istražio da li neuroni šalju signale mikroglijalnim ćelijama tokom depresije, čineći ih manje aktivnim. I to se zaista pokazalo tako.
Karel Scheepstra (istraživač uključen u studiju i takođe radi kao psihijatar u Amsterdam UMC) kaže: „Tokom studije koristili smo sveže tkivo odmah nakon smrti da izolujemo mikrogliju i uporedili ih između depresivnih ljudi i kontrolne grupe. Videli smo abnormalnu mikrogliju kod pacijenata sa depresijom , sa najvećim abnormalnostima uočenim kod pacijenata koji su bili najdepresivniji neposredno pre smrti.“
„Zanimljivo je da su abnormalnosti primećene samo u sivoj materiji, a ne u beloj materiji mozga. Ovo sugeriše da postoji verovatna interakcija između mikroglije i struktura koje se nalaze u sivoj materiji: neurona i sinapsi.“
„Takođe smo pogledali i vrstu promena. Godinama smo pretpostavili da je depresija povezana sa upalom mozga, ali sada vidimo upravo suprotno: ne neuroinflamaciju, već tip mikroglije sa suprimiranim imunitetom. nazvali su ih ‘depresivna mikroglija’ i pitali smo se kako je to tačno moguće. Proteini CD200 i CD47 nalaze se na moždanim ćelijama i sinapsama.“
„Oni su u interakciji sa mikrogijom i, takoreći, predstavljaju neku vrstu ‘nemoj me jedi signal’. Ono što smo videli je da su ovi proteini bili povišeni, što je rezultiralo potisnutom mikrogijom, čime ih je moguće sprečiti da očiste oštećene veze.“
„Smatra se da depresija ima neke veze sa promenom neuroplastičnosti: sposobnošću da se prave nove veze između neurona. Relativno novi antidepresiv je esketamin, lek koji interveniše u ovom procesu i obezbeđuje da više veza ponovo počne da raste. studije, pokazujemo da postoji poremećena interakcija neuron-mikroglija. Sledeći korak bi bio da vidimo kakve su tačno posledice neaktivne mikroglije na održavanje i formiranje veza između neurona.“
„Ako znamo gde stvari idu po zlu u procesu, ovo može da obezbedi mete za nove lekove. Možemo li ponovo da učinimo ove mikroglije aktivnijim? I kakav efekat to ima na tok bolesti? Za sada smo pokazali da mozgovi ljudi koji su bili depresivni tokom života pokazuju izmenjenu ćelijsku aktivnost. Ovo nam daje bolje razumevanje šta pođe po zlu, na čemu onda možemo da gradimo.“
