Usvajanje jezika je složen proces koji zahteva različite neuronske i kognitivne veštine od ranog detinjstva. Jedan od velikih izazova dece u učenju jezika je da razlikuju reči koje su gramatički povezane jedna sa drugom, iako čuju jednu reč za drugom.
Lako možemo razumeti da je u rečenici „Ona, koja nikad ne pije kafu, više spava“ „ona“ podložna glagolu „spavati“, baš kao i u — lakšoj — rečenici „Dobro spava“, iako je prva rečenica ima mnogo reči između subjekta i glagola. Međutim, kako se dečji mozak nosi sa potrebom da pronađe pravilnosti između reči koje su odvojene jedna od druge u rečenici? Pošto postoji mnogo reči koje bi mogle da idu zajedno, čini se da je nemoguće sve ih pratiti.
Do danas se smatralo da bebe ne mogu prepoznati ove udaljene pravilnosti u govornom signalu sve do svoje prve godine života. Sada, studija objavljena u časopisu Science Advances otkriva da su 9-mesečne bebe osetljive na nesusedne gramatičke pravilnosti sadržane u komponentama jezika. Zaključci studije naglašavaju važnost prozodije – ritma, melodijskog stresa, visine tona, pauze, itd. – koja bebama olakšava proces učenja jezika.
Studiju vode Rut de Dijego Balager i Feran Pons, predavači na Fakultetu za psihologiju i Institutu za neuronauke UB (UBneuro). U studiji su učestvovale i istraživačice Ana Martinez Alvarez i Judit Gervain sa Univerziteta u Padovi (Italija).
Prozodija, takođe poznata kao „muzika govora“, igra fundamentalnu ulogu u komunikativnoj funkciji ljudi i razumevanju jezika. Prema novoj studiji, kada je prozodija prisutna u govoru, ona poboljšava sposobnost beba da identifikuju udaljene gramatičke pravilnosti, a to se vidi u moždanoj aktivnosti beba i njihovom ponašanju.
Kao deo studije, istraživači su procenili osetljivost 9-mesečnih beba na nesusedne gramatičke pravilnosti – sa i bez prozodije – dodajući visok ton u slogove koji su imali te jezičke komponente. „Zavisnosti u strukturi govora stvorene su kroz trosložne sekvence koje su ugrađene u regulisanu strukturu, za razliku od druge sekvence u kojoj su slogovi bili nasumično organizovani“, primećuje Rut de Dijego, istraživač ICREA i član UB Odeljenja za kogniciju, razvoj i obrazovanje psihologije i Instituta za biomedicinska istraživanja Bellvitge (IDIBELL).
Tim je primenio tehniku bliske infracrvene spektroskopije (NIRS) da bi proučavao nervni odgovor beba na neinvazivan način. Ovom metodologijom, koja može da otkrije razlike u promenama u potrošnji kiseonika u protoku krvi kroz infracrveno svetlo, moguće je identifikovati koji regioni mozga reaguju na različite uslove.
Kada su bebe bile izložene ravnom govoru (bez tona), nisu otkriveni znaci ponašanja vezanog za učenje, iako je njihov mozak mogao da ih otkrije. „Međutim, kada je govor imao signale visine koji su naglašavali te pravilnosti, videli smo i neuronske odgovore i mere ponašanja, što ukazuje da bi bebe mogle da poboljšaju svoje učenje u ovom novom kontekstu“, primećuje predavač Feran Pons.
Bebe imaju moćne mehanizme učenja koji im omogućavaju da efikasno uče jezike čak i pre prve godine života, primećuju autori. Prema tome, bebe od 9 meseci mogu biti osetljive na nesusedne gramatičke pravilnosti, ali dostizanje snažnog i pouzdanog učenja u ovom uzrastu moguće je samo kada postoji statistička i prozodijska pravilnost u govoru.
„Ovi nalazi bacaju svetlo na razumevanje uloge prozodije u usvajanju jezika i pružaju dokaze o ključnom uticaju suptilnih promena tona u obradi statističkih informacija u ranom detinjstvu“, zaključuju istraživači Rut de Dijego i Feran Pons.
