Rusija i SAD sukobile su se u petak u Ujedinjenim nacijama zbog planova Moskve da rasporedi taktičko nuklearno oružje u Belorusiji, što je susedna Ukrajina osudila kao očajnički pokušaj Kremlja da izbegne vojni poraz i „zapreti svetu nuklearnom apokalipsom”, prenosi AP.
Kina je, ne navodeći Rusiju, jasno stavila do znanja da se protivi planiranom raspoređivanju.
Ambasador Ukrajine u UN-u Sergij Kislica pozvao je na sastanak Saveta bezbednosti UN nakon najave ruskog predsednika Vladimira Putina 25. marta da njegova zemlja planira da rasporedi taktičko, relativno kratkog dometa i nuklearno oružje malog dometa u Belorusiji.
Bjeloruski predsjednik Aleksandar Lukašenko povećao je interes neposredno prije sjednice Savjeta, rekavši da bi Rusija takođe mogla da rasporedi strateško nuklearno oružje u Belorusiji, koje su ruske snage koristile kao polazište za rat u Ukrajini.
Kislica je rekla da je Putinu trebalo samo četiri dana da prekrši obećanje koje je dao kineskom predsedniku Si Đinpingu u zajedničkoj izjavi na njihovom nedavnom sastanku u Moskvi. Izjavio je da sve nuklearne države treba da se uzdrže od raspoređivanja nuklearnog oružja van svojih zemalja i da povuku ono koje je raspoređeno u inostranstvu.
Istu tačku istakli su, između ostalih, zamenici ambasadora SAD i Kine u UN.
„Pozivamo na ukidanje aranžmana o podeli nuklearnog oružja i zalažemo se da sve države koje imaju nuklearno oružje ne raspoređuju nuklearno oružje u inostranstvu, kao i povlačenje nuklearnog oružja raspoređenog u inostranstvu“, rekao je Geng Šuang iz Kine.
Nazivajući nuklearno oružje „Damoklovim mačem koji visi nad našim glavama“, Geng je ponovio da se Kina protivi oružanim napadima na nuklearne elektrane i pretnji ili upotrebi nuklearnog oružja u Ukrajini. Rekao je da se „nuklearna proliferacija mora sprečiti i nuklearna kriza izbeći“.
Peking tvrdi da ima neutralan stav u ratu, ali je takođe naglasio svoje „prijateljstvo bez granica“ sa Rusijom. Odbila je da kritikuje invaziju Moskve, a krajem prošlog meseca objavila je mirovni plan kojim se poziva na prekid vatre i razgovore između Ukrajine i Rusije.
Kislica je pozdravila stav Pekinga, rekavši Savetu: „Za čast kineske strane, kineska strana je podsetila Moskvu na veoma razuman način da se nuklearni rat ne može pobediti i voditi, i da se nuklearno širenje mora sprečiti.
Ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzia rekao je da Moskva ne prenosi nuklearno oružje već „operativne taktičke raketne komplekse“, koji će biti pod ruskom kontrolom. On je insistirao da ovo nije kršenje međunarodnih obaveza Moskve.
Nebenzia je optužio Sjedinjene Države za uništavanje ključnih sporazuma o kontroli naoružanja i ponovio Putinov prigovor na taktičko nuklearno oružje koje su SAD rasporedile u drugim zemljama NATO-a, ukazujući da se time krši Ugovor o neširenju nuklearnog oružja, kamen temeljac globalnog razoružanja.
Ambasador Belorusije u UN-u Valentin Ribakov rekao je da je planirano raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja reakcija na „izazove i rizike po nacionalnu bezbednost“ sa kojima se njegova zemlja suočava, navodeći da susedi NATO-a pojačavaju svoje vojne kapacitete i sankcije Zapada. On je takođe kritikovao nuklearnu deljenje SAD sa saveznicima.
Zamenik američkog ambasadora, Robert Vud, uzvratio je da se o pitanju podele nuklearne energije unutar NATO-a raspravljalo tokom pregovora o sporazumu o NPT-u i da je skoro četiri decenije Vašington ništa o tome čuo od Rusije sve do njenog preuzimanja ukrajinskog poluostrva Krim 2014.
Vud je naglasio da su sve tvrdnje da Sjedinjene Države nisu u potpunosti u skladu sa sporazumom o neširenju „samo očigledno lažne“.
On je optužio Rusiju da „pokušava da manipuliše avetom nuklearnog sukoba“ kako bi pomogla u pobedi u ratu u Ukrajini.
„Nijedna druga zemlja ne nanosi takvu štetu kontroli naoružanja niti nastoji da potkopa stratešku stabilnost u Evropi“, rekao je Vud. „Nijedna druga zemlja nije podigla izglede za potencijalnu nuklearnu upotrebu u vezi sa ratom u Ukrajini. … Nijedna zemlja ne preti Rusiji niti preti predsedniku Putinu.”
