Planirane izmene, koje su usvojene kao privremeni sporazum od strane Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, sada čekaju konačno odobrenje evropskih poslanika i vlada članica EU. Očekuje se da će to biti učinjeno u kratkom roku.
Organizacije za ljudska prava su izrazile zabrinutost, upoređujući ove izmene sa politikom Donalda Trampa, koja se fokusira na agresivno suzbijanje imigracija. Kritičari smatraju da će izgradnja „centara za vraćanje“ migranata van teritorije EU predstavljati najtvrđi stav Evrope prema migrantima i ugroziti ljudska prava.
Nikolas Joanides, zamenik ministra za migracije Kipra, izjavio je da će nova regulativa ubrzati proceduru vraćanja i povećati broj vraćenih osoba koje nemaju legalan osnov za boravak u EU. On naglašava da je ovo neophodno za efikasnu imigracionu politiku.
Holandski poslanik Malik Azmani, koji je nadgledao regulativu, istakao je da Evropa ne može sebi priuštiti još jedan period nečinjenja. On je ukazao na hitnu potrebu za efikasnom politikom vraćanja, naglašavajući da se samo mali broj azilanata zaista vraća u svoje zemlje porekla.
Evropska komesarka za tehnologiju Hena Virkunen tvrdi da nova pravila obezbeđuju brže i efikasnije procedure za vraćanje ne-evropskih državljana. Članice EU će moći da zaključuju bilateralne sporazume sa zemljama izvan EU o izgradnji deportacionih centara.
Kritičari upoređuju nove propise sa Trampovim imigracionim politikama, koje su uključivale tajne sporazume za deportaciju imigranata. Silvija Karter iz Platforme za međunarodnu saradnju upozorava da će nova regulativa omogućiti izvršnim vlastima da upadaju u privatne prostorije bez sudskih naloga.
