Studija Univerziteta u Kalgariju pokazuje da zdrav mikrobiom može sprečiti smrtonosne infekcije kod kritično bolesnih ljudi. Studija se bavila interakcijom između ljudskog creva i imunog sistema. Nalazi su pokazali da mikrobiota creva i sistemski imunitet rade zajedno kao dinamički „metasistem“, u kojem su problemi sa crevnim mikrobima i disfunkcija imunog sistema povezani sa značajno povećanom stopom bolničkih infekcija.
Nalazi sugerišu da ako želimo da se borimo protiv infekcije, ne možemo samo da ciljamo ove loše bakterije u izolaciji i imuni sistem u izolaciji. Istraživači kažu da je potreban holističkiji pogled na to kako stvari funkcionišu.
Dvadeset do 50 procenata svih kritično bolesnih pacijenata dobije potencijalno smrtonosne infekcije tokom boravka na jedinici intenzivne nege ili u bolnici nakon što su bili na intenzivnoj nezi – što značajno povećava rizik od smrti.
„Uprkos upotrebi antibiotika, bolničke infekcije su veliki klinički problem koji i dalje predstavlja ogroman problem za koji nemamo dobra rešenja“, kaže dr Bredon Mekdonald, MD, Ph.D., intenzivna nega lekar u Foothills Medical Center (FMC) i docent na Cumming School of Medicine (CSM). „Pozabavili smo se ovim pitanjem iz drugog ugla. Pogledali smo prirodnu odbranu tela od infekcije da bismo bolje razumeli zašto su neki ljudi podložniji ovim smrtonosnim infekcijama.“
Studija je uključivala 51 pacijenta koji je tek primljen u jedinicu intenzivne nege (ICU) u FMC. Pacijenti su proučavani tokom prve nedelje akutne kritične bolesti. Istraživanje je pokazalo da mikrobiota creva i sistemski imunitet rade zajedno kao dinamički „metasistem“, u kojem su problemi sa crevnim mikrobima i disfunkcija imunog sistema povezani sa značajno povećanom stopom bolničkih infekcija.
„Signal koji smo videli u našem istraživanju je da se čini da je porodica bakterija, koja prirodno živi u crevima, važna za usmeravanje imunološkog sistema“, kaže Jared Schlechte, dr. kandidat u McDonald’s laboratoriji i prvi autor studije. „Međutim, tokom kritične bolesti mikrobiom se povrijeđuje što omogućava ovim bakterijama da počnu da preuzimaju.“
Studija, objavljena u Nature Medicine, otkrila je da su pacijenti koji su doživeli abnormalno povećanje rasta ove uobičajene bakterije, nazvane cvetanje, bili u najvećem riziku od teških infekcija.
„Ove informacije su važne jer nam pružaju potpuno novi put da počnemo da razmišljamo ne samo o načinima lečenja infekcija, već i o potencijalnom tretmanu za njihovo sprečavanje“, kaže Mekdonald. „Nalazi sugerišu da ako želimo da se borimo protiv infekcije, ne možemo samo da ciljamo ove loše bakterije u izolaciji i imuni sistem u izolaciji. Zaista moramo da imamo holističkiji pogled na to kako stvari funkcionišu.“
Kao sledeći korak, McDonald i tim planiraju da pokrenu randomizovano, kontrolisano kliničko ispitivanje – zasnovano na pristupu preciznoj medicini koji je pozajmljen od terapije probioticima i koristi više različitih bakterija dizajniranih da specifično ciljaju bakterije identifikovane u studiji. Ljudi koji pristanu da učestvuju dobiće projektovane mikrobiome.
„Ono što pokušavamo da uradimo je da obnovimo normalan mehanizam koji funkcioniše kada smo zdravi i da to iskoristimo da zaštitimo ljude od infekcija“, kaže Mekdonald.
