Prolongirano vreme provedeno u svemiru ima ozbiljne posledice po ljudsko telo. Kozmička radijacija je neizbežna, a mikrogravitacija čini sve previše lakim. Uobičajeni signali za praćenje vremena potpuno nestaju, što dodatno komplikuje situaciju.
Iako postoji mnogo istraživanja o ovim efektima, seksualno zdravlje ostaje zapostavljeno. U pregledu koji je vodio embriolog sa Univerziteta u Lidsu, Džajls Palmer, devet naučnika izrazilo je zabrinutost zbog nedostatka informacija u vreme kada se komercijalni letovi u svemir povećavaju.
„Uprkos više od 65 godina ljudskih aktivnosti u svemiru, malo se zna o uticaju svemirskog okruženja na ljudske reproduktivne sisteme tokom dugotrajnih misija,“ pišu Palmer i tim. Istraživanja sugerišu da je svemir zaista neprijateljsko mesto za reproduktivne sisteme ljudi.
Glavni problem su kozmički zraci, čestice iz svemira koje mogu slučajno menjati naš DNK. Slično izlaganju radijaciji na Zemlji, ako dođe do „kozmičkih grešaka“ u spermatozoidu ili jajnoj ćeliji, to može imati ozbiljne posledice.
Studije na životinjama su pokazale da kratkotrajno izlaganje radijaciji ometa menstrualne cikluse i povećava rizik od raka, ali kada su u pitanju duže misije, postoji vrlo malo pouzdanih podataka o ljudima. Nakon pregleda postojećih istraživanja, Palmer i tim su zaključili da gotovo ništa ne znamo o uticaju ponovljenog izlaganja radijaciji na mušku plodnost.
Dok NASA i druge javne agencije imaju stroga pravila o seksualnom zdravlju u svemiru, komercijalne kompanije se suočavaju sa izazovima u primeni istih. Na primer, astronauti sponzorisani od strane svemirske agencije ne mogu putovati u svemir ako su trudni, a postoje i ograničenja za izlaganje radijaciji.
Regulativa donosi svoje probleme. NASA je postavila limite izlaganja radijaciji za astronaute u niskoj Zemljinoj orbiti na 50 mSv godišnje, ali je limit za žene postavljen niže zbog većeg rizika od raka jajnika i dojke. Iako je rizik stvaran, pravni stručnjaci smatraju da ovi dvostruki standardi mogu predstavljati rodnu diskriminaciju.
Palmer i tim su zabrinuti zbog nedostatka regulative u komercijalnim letovima. Trenutno ne postoje industrijski standardi za upravljanje rizicima po reproduktivno zdravlje. „Da li bi trebalo pratiti status trudnoće kod zaposlenih? Kod komercijalnih putnika i turista?“ pitaju se.
Dok ne saznamo više o reproduktivnim posledicama svemirskih letova, biće teško upozoriti buduće putnike i zaposlene na rizike. „Kako se ljudsko prisustvo u svemiru širi, reproduktivno zdravlje više ne može ostati politička slepa tačka,“ kaže naučnica NASA-e, Fathi Karouia.
„Međunarodna saradnja je hitno potrebna kako bi se zatvorile kritične praznine u znanju i uspostavile etičke smernice koje štite profesionalne i privatne astronaute – i na kraju, čuvaju čovečanstvo dok se krećemo ka trajnom prisustvu van Zemlje.“
