Kalifornijski zakonodavci će u četvrtak glasati o tome da li da dozvole kazne naftnim kompanijama zbog dizanja cena na pumpi, što je prvi predlog u zemlji koji ima za cilj da zaustavi vrstu skokova prošlog leta koji su izazvali neke vozači plaćaju do 8 dolara po galonu dok je industrija ubirala ogroman profit.
Guverner Gevin Njusom, demokrata koji se smatra mogućim predsedničkim kandidatom posle 2024. godine, iskoristio je sve svoje političke snage da dovede do zakona tako što se lično izjasnio sa državnim zakonodavcima nasamo uoči prvog glasanja u državnom Senatu u četvrtak.
Naftna industrija se povukla, plaćajući talas digitalnih reklama koje su svaku potencijalnu kaznu označile kao porez – ideju koja će se verovatno prezreti od strane glasača. Ali nisu uspeli da zaustave predlog zakona, koji posle meseci stagnacije u zakonodavnoj skupštini koju kontrolišu demokrate sada juri kroz proces glasanjem u Senatu nakon čega sledi konačno glasanje u državnoj skupštini verovatno sledeće nedelje.
Predlog zakona naglašava izazove balansiranja konkurentskih pritisaka zaštite potrošača na pumpi, dok se istovremeno guraju politike za okončanje oslanjanja države na fosilna goriva. Kalifornijska klimatska strategija – koja uključuje zabranu prodaje većine novih automobila na gas do 2035. – smanjila bi potražnju za benzinom za 94% do 2045. godine.
Cene benzina u Kaliforniji su već veće od većine drugih država zbog poreza, naknada i ekoloških propisa. Kalifornijski porez na gas je drugi po veličini u zemlji sa 54 centa po galonu. A država zahteva od naftnih kompanija da naprave posebnu mešavinu benzina za prodaju u Kaliforniji koja je bolja za životnu sredinu, ali je skuplja za proizvodnju.
Ipak, u jednom trenutku tokom prošlogodišnjeg skoka cena prosečna cena galona benzina u Kaliforniji bila je više od 2,60 dolara viša od nacionalnog proseka – razlika koju regulatori kažu da je prevelika da bi se objasnila porezima, taksama i propisima.
Kao odgovor, Nevsom je zatražio od zakonodavaca da ograniče koliko novca naftne kompanije mogu zaraditi prodajom benzina u državi, uz velike novčane kazne za svakoga ko pređe taj prag. Ideja je bila da se podstaknu kompanije da drže cenu nafte u određenom rasponu i spreče skokove cena kao prošle godine.
Ali ta ideja nije prošla nigde u državnom zakonodavstvu jer su se zakonodavci plašili da će, bez obzira na ograničenje koje izaberu, izazvati haos na tržištu, uzrokujući da rafinerije proizvode manje benzina što bi zauzvrat povećalo cene na pumpi.
„Ne možemo samo da formiramo odbore svaki put kada dođe do skoka gasa i mislimo da imamo dovoljno znanja da smislimo kako da rešimo situaciju na duži rok“, rekao je član skupštine Džeki Irvin, demokrata iz Tauzend Ouksa koji je bio jedan od vodeći pregovarači za predlog zakona u državnoj skupštini.
Umesto toga, posle meseci tajnih pregovora, Njusom i zakonodavni lideri su se složili da prepuste Kalifornijskoj energetskoj komisiji da odluči da li će izreći kaznu i kakva bi kazna trebalo da bude. To znači da je moguće da država nikada ne bi izrekla kaznu naftnim kompanijama. Neki zakonodavci veruju da bi izgledi za kaznu mogli biti dovoljni da odvrate velika povećanja cena u budućnosti.
Predlog zakona predstavlja sporazum između Njusoma i demokratskih poslanika koji kontrolišu većinu mesta u državnom zakonodavstvu. Republikanci, koji nemaju dovoljno članova da blokiraju usvajanje zakona, osudili su predlog u četvrtak.
„Ovo je socijalizam“, rekao je državni senator Brian Dahle, republikanac iz Bibera. „Ovo gura vladu da bira pobednike i gubitnike.“
Većina pritužbi naftne industrije na predlog zakona se manje fokusirala na potencijalnu kaznu, a više na novu, nezavisnu državnu agenciju koju bi zakonodavci stvorili da bi istražili tržište. Naftne kompanije bi morale da otkriju ogromne količine podataka ovoj agenciji, dajući regulatorima bolji uvid u to šta bi moglo dovesti do skoka cena. I, što je najvažnije, agencija bi imala moć sudskog poziva da primora rukovodioce naftnih kompanija da svedoče.
Kevin Slagle, portparol Vestern States Petroleum Association, rekao je da će naftne kompanije morati da prijave podatke o 15.000 transakcija dnevno, što je on nazvao „smešnim nivoom izveštavanja“ koji bi povećao troškove. On je rekao da su pravi problem sa cenama gasa u Kaliforniji državni zakoni i propisi koji ometaju snabdevanje gorivom. On je kritikovao Njuzoma i zakonodavce što su požurili sa predlogom zakona kroz zakonodavnu vlast uz malo doprinosa naftne industrije.
„Zašto guverner želi da zaglavi ovo? Očigledno je to zato što detalji ovoga nisu dobri za potrošače iz Kalifornije“, rekao je Slagle. „Oni se ne bave problemom, ali mu to omogućava političku pobedu.
Dana Vilijamson, šef osoblja Nevsom-a, rekla je da je u više navrata imala sastanke sa predstavnicima naftne industrije kako bi razgovarala o zakonu, uključujući sastanke sa određenim kompanijama i dva sastanka sa Udruženjem za naftu zapadnih država.
„Smešno je preterivanje da su izrezani“, rekao je Vilijamson.
