Prema rezultatima novog istraživanja, dva jeftina i uobičajena leka mogu se ponovo koristiti kao prvi specifični tretman za ljude koji dožive vrstu moždanog udara povezana sa skoro polovinom svih demencija.
Kliničko ispitivanje koje su sproveli Univerzitet u Notingemu i Univerzitet u Edinburgu pokazalo je da izosorbid mononitrat i cilostazol, koji se već koriste za lečenje drugih srčanih i cirkulatornih bolesti, mogu bezbedno i efikasno da poboljšaju iscrpljujuće ishode koji ljudi doživljavaju nakon lakunarnog moždanog udara, posebno kada se koriste u kombinaciji. Rezultati ispitivanja predstavljeni su danas na Međunarodnoj konferenciji o moždanom udaru Američkog udruženja za srce.
Lakunarni udari pogađaju najmanje 25.000 ljudi u Velikoj Britaniji svake godine. Smatra se da su uzrokovane bolešću cerebralnih malih sudova (cSVD), gde se mali krvni sudovi duboko u mozgu oštećuju i prestaju da rade ispravno. Lakunarni udari mogu imati uznemirujuće efekte jer ljudi mogu razviti probleme sa svojim razmišljanjem i pamćenjem, kretanjem, pa čak i demencijom. Trenutno ne postoje efikasni tretmani.
Dva leka koja su testirana mogla bi biti dostupna kao tretman za lakunarne moždane udare u roku od pet godina, ako se rezultati potvrde u daljim ispitivanjima, prema vrhunskom istraživačkom timu na univerzitetima u Edinburgu i Notingemu, koji predvode profesori Joanna Vardlav i Philip Bath, i Britanski institut za istraživanje demencije.
U suđenju su učestvovale 363 osobe koje su doživele lakunarni moždani udar. Kao i njihov standardni tretman za prevenciju moždanog udara, učesnici su uzimali ili izosorbid mononitrat ili cilostazol pojedinačno, oba leka zajedno, ili nijedan, tokom jedne godine.
Istraživači su istraživali cilostazol i izosorbid mononitrat jer se smatra da poboljšavaju funkciju unutrašnje obloge krvnih sudova (endotela). Smatra se da problemi sa endotelijumom igraju ulogu u cSVD.
Posle godinu dana, učesnici koji su uzimali oba leka imali su skoro 20 odsto manje šanse da će imati problema sa razmišljanjem i pamćenjem u poređenju sa grupom koja nije uzimala nijedan lek. Takođe su bili nezavisniji i prijavili su bolji kvalitet života.
Oni koji su uzimali izosorbid mononitrat su imali manju verovatnoću da su imali dodatne moždane udare u jednoj godini od onih koji nisu uzimali lek.
Pojedinačno izosorbid mononitrat je takođe poboljšao veštine razmišljanja i pamćenja i kvalitet života, dok je cilostazol poboljšao nezavisnost i raspoloženje. Ali ovi efekti su pojačani kada su dva leka uzeta zajedno.
Tim sada planira da testira ove lekove u većem četvorogodišnjem kliničkom ispitivanju, za koje se nadaju da će početi do kraja 2023. Oni takođe žele da testiraju da li su lekovi efikasni u različitim stanjima povezanim sa cSVD, kao što je vaskularni kognitivno oštećenje i demencija.
Profesor Joanna Vardlav, katedra za primenjenu neuroimaging na Univerzitetu u Edinburgu i predsedavajuća fondacije na Institutu za istraživanje demencije Ujedinjenog Kraljevstva, rekla je: „Do sada su se lakunarni moždani udari tretirali kao i drugi tipovi moždanog udara, ali je lakunarni moždani udar očigledno drugačiji. razumemo više o tome šta pokreće ove udare da napadnu mozak, uspeli smo da fokusiramo naše napore na tretmane koji mogu zaustaviti ovu štetu.“
„Moramo da potvrdimo ove rezultate u većim ispitivanjima pre nego što se bilo koji lek može preporučiti kao tretman. Međutim, pošto su ovi lekovi već široko dostupni za druge poremećaje cirkulacije i jeftini, ne bi trebalo dugo da pomerimo naše nalaze iz istraživanja u svakodnevnu kliničku praksu“.
Profesor Sir Nilesh Samani, medicinski direktor Britanske fondacije za srce, rekao je: „Ovi obećavajući nalazi predstavljaju dugo očekivani pozitivan korak ka tome da prvi tretmani postanu dostupni za lakunarne moždane udare, nudeći toliko potrebnu nadu za hiljade ljudi.
„Lakunarni moždani udari nisu jedini način na koji bolest malih cerebralnih sudova može uticati na nekoga. Ovi nalazi takođe otvaraju nove puteve istraživanja drugih stanja povezanih sa bolešću malih sudova, kao što je vaskularna demencija.“
Ijan Rejnolds (57) iz Edinburga bio je jedan od 363 osobe koje su učestvovale u suđenju. Imao je lakunarni moždani udar u julu 2020.
Ian je rekao: „Počelo je trncem u levoj ruci, ali u roku od nekoliko sati utrnulost se proširila na moju levu stranu, a zatim pravo na lice. Nikada ranije nisam doživeo ništa slično. Iskreno, nisam čak ni registrovao šta se dešava. Kada su mi doktori rekli da sam možda imao moždani udar, pomislio sam ‘Ja? Nema šanse’.“
Kada je skeniranje potvrdilo da je imao lakunarni moždani udar, Ian je zamoljen da učestvuje u suđenju. Odmah je rekao da.
Ian kaže: „Prilika da pomognem ljudima koji imaju lakunarni moždani udar u budućnosti tako što ću učestvovati bila mi je zaista važna. Takođe sam naučio mnogo o tome kroz šta sam prošao. Istraživači i medicinske sestre su uvek rado objasnili bilo šta o mom moždani udar ili suđenje. Verovao sam da će njihov rad pomoći.“
Ian je bio deo grupe koja je uzimala sam cilostazol. Dve i po godine nakon moždanog udara i dalje ima utrnulost i slabost u levoj ruci i nozi. Međutim, mogao je da se vrati na posao kao vozač šest meseci nakon moždanog udara. „Odlučan sam da me ovo neće sprečiti da živim svoj život“, kaže on. „Moje iskustvo je moglo biti veoma drugačije, i shvatam koliko sam imao sreće.
Ian je pozitivan u pogledu rezultata suđenja: „Izgleda da su lekovi pomogli mnogim ljudima, što može biti samo dobra vest. Previše njih živi sa posledicama ove vrste moždanog udara, tako da je potrebno pronaći lek. bilo bi fantastično.“
