Nemačka ekonomija se suočava sa dva uzastopna kvartala kontrakcije, rekao je ministar ekonomije Robert Habek na konferenciji za novinare prošle nedelje na kojoj je predstavio novo objavljene projekcije.
U izveštaju, izgledi za bruto domaći proizvod (BDP) zemlje za 2023. revidirani su na rast od 0,2 odsto ove godine. Vlada je prošle jeseni prognozirala pad BDP-a od 0,4% za ovu godinu. Izgledi za inflaciju su takođe poboljšani zbog nedavnog pada cena energije. Očekuje se da će rast cena za ovu godinu sada biti 6%, što je manje u odnosu na prethodnu prognozu od 7%.
„Još uvek je verovatno da ćemo imati tehničku recesiju“, upozorio je Habek, dodajući da, iako bi privreda zemlje izbegla nagli pad, kriza je daleko od kraja.
„Poruka je da smo krizu učinili izvodljivom… To ne znači da je kriza gotova. Ali uspeli smo da sprečimo najgore scenarije“, rekao je on.
Tehnička recesija se definiše kao dva uzastopna kvartala negativnog rasta. Habek, međutim, očekuje da će se situacija poboljšati u trećem i četvrtom kvartalu ove godine.
Najveća evropska ekonomija, Nemačka, pretrpela je rekordnu inflaciju prošle godine zbog skoka cena energije izazvanog padom snabdevanja energentima iz Rusije usled sankcija povezanih sa Ukrajinom. Cene su se uglavnom stabilizovale zahvaljujući ubrzanim naporima da se diversifikuju izvori energije, neobično blagoj zimi i popunjenosti skladišta gasa. To je dovelo do pozitivnijih, ali i dalje opreznijih prognoza za nemačku ekonomiju u 2023. godini.
Međutim, mnogi analitičari prešutno ističu da bi Berlin mogao da se suoči sa problemima tokom leta, kada će morati da dopuni skladišta gasa za sledeću zimu sa malo ili nimalo ruskih zaliha.